Шумадинка

270

• сављ илачб од врага да pz ,hmb? и«> д з с а от») е <" ем о

«риеа М-Ј. ,

Нс »;а«о да то —• — л16б i' >cn< шли се ,) у лј < томб сваки ће osati 1ли. — Добро бартв

р% и оиа ао наибол в ер о« ап

•Љ

луга мор&мг, m uiTO честинн о ста дакле =,аид8 т .ч нериша уПо ,ion !фиш<.и;а, аио noa ца. •— «» « vom« јфив-b. штс > • ко hiiihij-b оваи елланћ и •'• Ллв. а ћу :'! ->..{Si> а Здало иепао5!., ria ба 1

, загладишљ , дал' да то не иде, -—- али шта или стрица или младосве ће иаопачке ићи.Јекаи само — (размишлн) ^дожена Тихомир -b разир1нтелг>и. — но при свемт, ко рекнемЂ, да су се пои да учинимЂ. Л као до^есрећу одклонити, — има се о своме господару! =

iok

1цим! Па зарт> ће то бити очепа стрица место синовсу они еданг> на другогљ гина доста клизавт, и опа. иамт,. Надамг. се да неће з ће — — — али неможе> е све за рукомт, изаћи. мћ случат заклонћиЂ! Н самв мош _ ja нека се стрицљ на мене лготи, колико му годђ драго, — д ћу се за време прикрити, — синовцу чинимђ велику услугу. за кого ми мора бити признателанЂ, — зато Периша брзо кт. дћлу мо:кда ћешЂ томђ приликомљ и ти неку славу стећи. (од лази, — заићеа пада). " Г (Продужиће се).

ffl Р в и ц к. — Ceaniu народЂ тго свомЂ обичам. Кадт, киша лко пада и Немацг. покисне, вели онч, : „Н come , до коже мокарг>." ФранцуЗЂ коме е мокрога HenpiHTnia, иде далћ и каже: „fl самв мокарЂ до костшо Но ioimx> е неприатниа мокроћа Шпанволцу. кои потврђуе, да е до лозга мокарг>. А АрапинЂ каже: „а самв мократ, до црева". Moupin одт> Арапина зацело неможе нико бити. — Каква в разлика између онога кои nie пиво и онога кои шаЈнпанбрг nie ? На ово питанћ одговорио е еданг> ке.1нерт> овако: „Онаи кои пие пиво, пие, плаћа, ал' никадг. недае напоиницу, а онаи кои пие шампанћрт^ пие, неплаћа али дае често напоиницу. — Чудновато назначен%. Неки анатомиста шилво е еднои лекарскои школи разне предмете са нбиовимђ назмаченћмт,. Нданпутт, е више мртвачки глава са именомђ „ношени иредмети" назначио. — Кадг. е за време Француске револуцие Робеспћрљ у Паризу погубл>-нг> био. изразио е еданг> ОФицирг изг> привинциа Госконвске на слћдугоћи начинг> стра, кои му е оваи тирант, улио : „Колико ми се пута име Робесп1 >рг> споменуло," —• казао е онг, „толико самв пута мои шеширЂ обема рукама скидао, и гледао, да случаино нестои у нћму мон глава".

Еракћ н ИетакБ. ЕракЂ. Шта ти е Петаче, uito си се тако замислио ? Петакљ. Море мани ме се, ноћаст, самв ти чудне санове сневао . . све неке , буди Богг, сб нами мечке, конћ, волове, магарце и Богг> те пита 1пта, па се боимг> да ће ми се што зло догодити. Ерак-в. Е, па небрини се, то е добро, зарт, незнаип, како наше бабе гатаго, онаи кои се у сну сђ р о д б ин о м b састане, добиће сутра зацело какву радостну вћстБ.

0 Г Л А С l.

80 НОЛА СЕМА Ко има iiO.no, купити у скупу и.ш на манћ делове лепа сена, нека се погодбе ради приави у Бачванскои каФани на Сави кодђ „Беле лађе". У Београду 16. Новембра 1857. (3—3)

ПРОДАЛ НБИВБ. Нбиву мош лежећу на топчидерскомљ брду, десно одт> пута водећегљ изђ Београ) да у Топчидерв, између KOMUiia Радисава 1овановића, Спасон Велвковића Писара Сл. Примир. Суда и воћннка Павла БашкалФнћа износећу 52 хвата ширине, лица и зачелн по 74 хвата дужине, са све четири стране ЈпанцемЂ ограђена, продаем г в н дслеподписанБШ изђ слободне руке, тако, ако бм ко имао волш купити е, нека се обрати мени у Прав. ТипограФШ. Цена ће бмти врло умерена. У Београду 12. Децембра 1857. СмаНЧЈДОНћ IlEBHilfc'ft. Словослагарт,.

Издае •Imoonsigt'ib е'£. Mcna^oKuSib. нБигопечатнви Кннжества Србскогљ.