Шумадинка

У Београду 21. Децембра 185 7.

ШУВ1АДИР

i f % t i

жшљшшшшштшљ « ишжвж ш imnu

ткч. VBe

Ован лнст-б нзлазн сваке Суботе. Цена e одђ 1. Апр. до нове године 18 гр. За огласе плаћа се 3 вр. ср. одт» врсте за едан-путт* а 5 кр. ср. за трипутЂ.

л° ?3.

СБШОВАЦЂ КАО СТРИЦЂ (Продужено).

Sf

9бв. Полковникт> ВоиновићЂ долази, — одма за нг >имг и Тихомирт,. П олковникђ . INlopao е ђаво и овогћ бележника башЂ данасЂ на вечеру довести! Л сзмб му едну цедулвицу тамо оставио, а мои красни синовац-b е и пре мене таи трудт> на себе примио. ТихоиирЂ. (долази) Засадт. мислимћ , да башљ правогт. полковника видимђ , а не нћговогг> синовца. Полковниш. Заиста н саив, полковникђ В оиHOBHflt. ДуШОМЂ И тћлоМЈ.. ТихомирЂ. fl иам/. имамЂ млого коешта причатш господине. п олковникђ . ВћруемЂ. добри младићу. Н знамх., колико си ти гнћванЂ и разлренг., али те ипак-Б молимђ, да у ничему непренаглишЋ, иу освети претеруешг. Помисли само то, да е твои увредител!. мои синовацЂ. ■Л васљ молимтј и зактевамЋ одђ васђ вашу честиу рћчв ; да га мени предате, да га n казнимт,. Тихоиирг, Али допустите ми •— П олковникђ . Н ништа недопуштамт.! Одт> тога нема ништа! Такви сте ви млади лгоди! Ви незнате за други начинЂ, да ваше узаамне увреде расправите, него да еданЂ другомЂ вратове ломите. Т и х о м и р ђ . Али овде за садЂ ние таи случаи. Послушаите ме саио. П олковникђ . О, Боже мои! та а знамЂ! Та и н самБ био млндђ ! — Ho ти буди споконнђ , добри младићу! С офии е твол, — ти ћешЂ бити мои зетЂ — при томђ остае \1ђ, — то е еданнутЂ за с.вагда! Т и х о м и р ђ . Baiuv доброту — ваше прЈлтелБСтво признаемЂ и наивећомЂ благодарносћу — али, како садЂ ствари стое П олковникђ. (ачимЂ гласомЂ упадне му у рћчв) Доста! — ни рКчи више! II о Л В Ђ 2. Першиа са два тголицаина наредника, пређашнг>и. П ер и ш а. Ево видите, да скмб право казао, — башЂ садЂ хтедоше се потући.

ТихомирЂ. Шта траже ови полицаини служителби овде? П р в и н а р е д н и к ђ . (полковнику) Да ли н имамљ честБ, говорити са г. ВоиновићемЂ? Полковник ђ . бстБ , н се зовемЂ ВоиновићЂ. П е р и ш а. (показивагоћи рукомЂ на Тихомира) А ово е по свои прилици господинђ ТихомирЂ. Т и х о м и р ђ . Тако е, _ али молимђ васЂ, кажите ми, шта тражите ви овде? Други наредникЂ. Л самБ позванЂ, ди на васЂ мотримЂ, и да васЂ свуда пратимЂ.' Т и х о м и р ђ . Да ме пратите? Та мени засадЂ не пада на паметЂ, да кудгодЂ у шетнго идемЂ. Први наредникЂ. (полковнику) А n, милостиви господине, одређенЂ самБ, да вамЂ будемЂ пратиоцЂ. Полковникђ . Аали куда желите ви мене пратити. Први наредникЂ. To ћу вамЂ после казати, милостиви господине, — а узрокЂ нашегЂ долазка таи e, што смо чули, да сте наумили, са г. ТихомиромЂ у двобого тући се, и да би —• — П о л к о в н и к ђ . Да се тучемЂ? А као зашто? Први наредникЂ. Будући сте саперници, — вн обое господичну С офиго лгобите. Г. е ТихомирЂ н Ј јнђ младоженн, кога иои е н1.нђ поочимђ, г. полковникђ , наменуо, — а ви, господине, ви сте нћнЂ лгобезникЂ; •— о, ми све знамо. Т и х о м и р ђ . Ви се варате. Полковникђ . Заиста, ви сте погрешили. П е р и ш а. Брзо! недаите се варати! (полковнику) Милостиви господине! Збаците већЂ еданпутЂ то ваше наличие; признаите, ко сте, и оканите се ове клизаве шале, у коиои неиграте башЂ наилепшу роллу. П олковникђ . Шта, у гурсузе, зарЂ е и ово твое масло? П е р и ш а. 6 стб , милостиви господине, а сзмб све то самБ наредио, а то и не таимЂ, — шта више, н се тиме i ош тђ и дучимЂ! — Л самБ длжностб поштеногЂ и вћрногЂ слуге учинио, ерЂ самБ ревности моиомћ велику несрећу одклонио. Полковникђ . (наредницима) Вћруите ми,л нисамв онаи, кога ви тражите, н самБ нћговв стрицЂ. Први наредникЂ. НћговБ стрицЂ?! Е, ние него! Чули смо ми већЂ, да ви лко наличите на вашегЂ стрица, али насЂ нећете заиста преварити.