Шумадинка

274

ilepuiaa u пређашн^и. лдина! — мои мужЂ? го г. капвтанЋ Обрадљ Воивши му на суеретЂ) Ахтј , лгобезни л ш а. Оић е гаиста истину казао, да ће гоноs-, - сзпи-,?т, писмомђ доћи. ,1ужг> отишао, — а мои силто и смешио менаго догађаи! ,"b после толккогх. разстан8 самв вамБ бно у великомљ iie кру н стра'у! . : •• i ;■ • npo вече. лгобезни синовче ' ai'i,. .. анЋ дочекљ! се од-t срца радуемг, што и мунЈЂ — — •— и стрицу што неповолБно догодилс ? ' С а в е т а. Стрицљ се е вечерасЂ сћ далћногЂ пута вратио, а овогљ часа изчезао, незнамо кудљ. ОбрадЂ. То e чудновато! П е р и ш а. Заиста удивително! Г. Воиновићка. Та ето Перише! Таи наст» о свему може обавестити. П е р и ш а. Н, милостива госпо? С а в е т а. 6 стђ, ти! СтрицЂ се е само сђ то 6 омђ налазио, кадЂ е полазио. П е р и ш а. То е истина! Онђ е само самномЂ говорио. ОбрадЂ. То намЂ кажн барЂ, зашто е тако итно отишао. П е р и ш а. Зашто? — ерЂ е морао! Онђ е добио з anonliCTi, одђ двора. Г. Воиновићка. Шта? II е р и ш а. Онђ има неки врло важанЂ налогЂ да изврши, кои врло велику итнго зактева — и кои зактева мужа — мужа велимЂ —• више ништа! ИзборЂ е пао на г. полковника. С а в е т а. То е врло красно, и служи заиста цћлои породици на честБ. П е р и ш а. СадЂ можете изђ тога увидити, да се оиђ ние могао дуго са опроштаемт, забавнт«!. „Периша". рече ми онђ, .,п идемЂ државним -b посломђ у ПетробургЂ. Држава заповћда, а л се морамЂ повиновати: сђ прве поштанске штацие писаћу моиои супруги, •— а што се свадбе могђ синовца и СоФие тиче , — уредите како енате !" О б р а д ђ. Шта чуемЂ ! мои стрицЂ — — —

П е р и ш а. 6 стб, милостиви господине, — онђ саизволнва! .,Н даемЂ моиои жени неограничено пуномоћие", рече ми онђ, „да она све то сврши, и а се надамЂ, да ће она мого дћцу усрећити! Г. Воиновићка. 6 ли одпутовао самв? П е р и ш а. Са .мђ ? Ние ! онђ е отишао у дружству са еднимЂ странимЂ господиномђ, кои е врло благородно изгледао. Г. Воиновићка. fl то никако немогу да сватимЂ. С а в е т а. Ми знамо садЂ нћгову волго, и зато вала намђ постарати се, да го испунимо. и Обрада са Софиомђ вћнчамоС о ф и s. Нћгово саизволенћ чини ме срећномт« и пресрећномЂ. Г. В о и н о в и ћ к а. Али л сумнамЂ, — а велимЂ- да не ухитримо са свадбомЂ, него да причекамо прво нћгоио писмо. II е р и ш а. (на страниј Али смо лепо насели, што смо старогЂ курнка у ПетробургЂ оправили! О б р а д ђ. Али, мила стрино — — (СвршетакЂ слћдув.)

0 Г Л А С Т>.

ПРОДАЛ НБИВЕ. Квиву мок) иежећу на топчидерскомљ брду, десно одђ пута водећегб изћ Београда у Топчидерт., изме!>у комгшн Радисава 1овановића, Спасон Велћковића Писара Сл. /1 i П Р К iv ир. Суда и воћннка Павла ВашкалФића ( I износећу 52 хвата ширине, лица и зачелн по 74 хвата дужнне, са све четири стране шанпемЂ ограђена, продаемг. н долеподпи) санми изђ слободне руке, тако, ако 6 бг ko имао волш купити е, нека се обратн мени у Прав. ТипограФш. Цена ће бвгги врло умерена. У Београду 12. Децембра 1857. СНИСНДОМ« II Е III II ■■ 1>. Словослагарт..

Издае ЛкабопкрЂ 19. Непадошаћћ. У КниЂгопечатнви Кнджества СрбскогЂ.