Шумадинка

273

Поииовниш. (лЈотитр) Три стотине батина саш> ти душављ, угурсузе! Први наредникЂ. Господине, ви немате право, д а овогћ вашегЂ слугу противв нћгове bo.iK на пут Ћ са собомљ поведете, — а при томе шштђ сте му дужни. Поиковникг. Ни пребивну аспру нисамћ му дужанг. Првинаредникљ. Па зато немате узрока. да ra сг. батина «а награђуете. Т и х о м и р i. (полковнику) fl ћу се изћ петнви ;кила упети, да васЋ избавимт>. — но засадт., кадг. башт» ние другчие, а ви у име Бога нутуите. Срећа е, што л остаемтз овде.ишто ималпз доста приатеиа и познанства, — л ћу све, што ти е могуће, употребити, и нре, него што сутрашнБИ данљ осваме, а ћу взсћ сћ вашегт> пута овамо вратити. Полковниктз. (Тихомиру) А л ћу постилиона подплатити, да што може спорие путуе. како бк наст. могли стићи (окрене се постилиону) Ево ти напоиница, приателш! Пи у мое здравлћ. — али морашт. зозити Постилионђ . (просгосрдачно) — далетимо. као олуина, — знамтз! П олковникђ . Не велимт. n то! нећу, да ти Пос. тилионђ . Та зиамт. а, — ви оћете, да ездимо, као при долазку — ка да читава ордин ђавола за нама у потеру иде. Полковникљ. Да те ђ аво носи, проклета пинни1ЦО, та не велимг. ти и, да П о с т и л и о н Ђ. То е мон брига, — вами е хитно, а Богме и мени, — будите ви сасвимг. спокоини, летићемо друмомт., да варнице сћвак> (одлази). Полковникђ . Оваи ће ме угурсузт. до очаанн довести. (Викак>ћи постилиона) Стани мало, причекаи, да ти кажемт,! Тихомирт.. Стишаите се. вашв путт. неће дуго траати. Полковник-b. Та зарт. еу се данаст. сви ђаволи подт. мом кожу завукли. (Одлази сљ првимт. наредникомт.). Т и х о м н р ђ . (другомт. нареднику) Садт. аидемо завдно, кадт. Bef.t мора бити, али то вамт. напредт. кажемт., да нећу ваше ноге штедити, — ми ћемо ваздант. по сикаци тумарати! Други нареднивч,. Како вамт, е драго. господине, а васт. ни у чему неограничавамт.. Ст. Богомт., Перишо. (Тихомирт. одлази са другимЋ нареД н и к о м т>). П 0 fl В Ђ 4. Периша, 3(iTUMb и Саеета. П е р и ш а. (самв) Срећант. имт. путт., ха, ха, ха! Алал ти вћра, Периша, побћда е наша! Садт. кт. брзо кт. дћлу, да се ioiuTT. данаст. Софил са моимт. залгоблћнимтј господаромт. вћнча. — Но ево сестре нћгове, нг.ои могу све повћрити. С а в е т а. (долази) А, ти си Периша! Знашт. ли, гди е стрицљ?

П еркша Отишао е на далвни путт., у гарни '» hi . варопн. вашегт. брата, а мога господара. С а в е т а. Шта ■— како — изасни се бол' ' П е р и ш а. Ст. драге волћ. Ви иожд езнате, да се е иои господарт. са г. Тихомиромт. жестоко завадили и посвађали. С а в е т а. То ние истина, —сасвимт. томе противно, они су се као нанбо.п.и принт стали. 11 е р и ш а. то нисамх, за мога господара ревностн < штемт. помоћи. Дођемт. овам. е еданЂ добио налогт., да мот свуда прати, а други е добио дина одпрати натрагт. у нћговт. гар«.^ „ безт. дозволћнн овамо дошао. Но бест. га нанесе, те у место синовца докопа сгрица за нку, стрпа га готово силомт. у поштанска кола, и отиду као стрела. С а в е т а. Шта? Ти си могт. стрица у место Обрада на п vtt . оправио? Ти се шалишт., Периша. П е р и ш а. Опростите, господична, а се не шалимт.. то e све nli.ia истина, — та Италиа е врло лепа земла, г. полковникт. ние јоштт. никадт. тамо био, нћму ће се тамо допасти. С а в е т а. Зарт. ти шштт. пада на уит>, да спрдашт. коешта? А гди е г. Тихомирт>? II е р и ш а. Онт. се са своимт. полицаинимт. пратиоцемт. шета по вароши. С а в е т а. Сирома младнћт>, — а га башт> одт. срца сажалћвамЂ. II ер и ш а. Дакле садЂ брзо кђ дћлу! Куиио гвожђе, докђ e вруће, нетреба времена губити. ТеКЂ онда, кадЂ се мои господарЂ са господичномт. Софиомђ вћнча, вратићемо г. полковника овамо. МеђутимЂ а идемЂ садЂ по мога господара, и ако намЂ ви будете на руци, то ће се шштђ данасЂ свадба свршити (одлази) П О R В b 5. Сасета, затилг еосггол Воиновићка и Софил. С а в е т а. То е заиста еданЂ препреденн обешеннкђ , но онђ нпакЂ знаде свои посао тако удесити, да Riy морамЂ наруку, башЂдами се и неће. — Но ето стрине; морамЂ одђ нћ таити, шта се догодило Г. Воиновићка. Ахђ , лгобезна синовнце, зарЂ ниси твогђ стрица видила. С а в е т а. Шта? Зарт. се ние ст. вами опростио? Г. Воиновићка. Опростио! Каио? С а в е т а. Та онђ е отишао. Г. Воиновићка. Отишао? — кадЂ? С а в е т а. Овогђ тренутка. Г. Воиновићка. То немогу да поннмђ. Та онђ e рекао, да ће текв око 11 сати поћи. Па кудЂ e отишао тако итно? С а в е т а. незнамЂ. Н га нисамт. видила, кадт. е отишао. Мени е све то Периша приповћдао.