Шумадинка

У Б еограду 31. Д1 \цемб.

ШУМАДНК^

S t % § к

жшњшжтттшЋљ 9 шшмжш s шт

ткч. VI«

Оваи днстт* нзлазн сваке Суботе. Цепа е одт» 1. Апр. до носе годнне 18 гр. 3& огласе се 3 кр. ср. одб врсте за вдан -путЂ а 5 кр. ср. за трипутт..

љ

НККА СИЛА.

м.

Има сила нека, Што ми душу мори . Срце зиобно муни , Груди огн1нмт> гори. Кадљ нћои блигке ходимћ , Стра' ми срцу прети, Када одђ нћ ходимг. Душа кх. нбоизи лети. Ноћу , и у дану На лви и сану бднако ме дира Срцу неда мира ! ЖелишЋ драга знати Ко е ова сила , Каза'ћу ти право: Тиси душо мила! СБ1Н0ВАЦЂ КАО СТРИЦЂ (СвршетакЂ). Бележиикг судепски и пређашнги. Б е л е ж н и к г>. (стане између Обрада и г. Воиновићне). По вашемЂ позиву дошао самв и стоимђ вакг. на услуги. Г. Воиновнћка. А гле, г. бележникЂ ! Б е л е ж н и r: ђ . Милостива госпо , н вамв стоимљ на расположент; г. полковникг. изволио e доћи кг> мени. Г. Воиновићка. Шта ? Зарг> е мои мужг> пре свогг> полазка био кодг> васг> ? Б е л е ж н и u г>. Пре свогг. полазка ? Шта ми то кажете! Милостиви е господинг> по свои нрилици зато тако итао, што се ние могао дуже бавити, нити e могао на мене чекати, Ову ми е цедулБицу оставио. Госиодине, изволте e прочитати (преда цедулш Обраду). Периша. (полако Обраду) Ево, ово е бележникђј кога е взшђ стрицх, позвао. О б р а д ћ. З оогђ Тихомирове свадбе са С офиомђ. Периша. (тихо) Ала би згодно било, да га на нашу ползу употребимо.

Обрадв. ћути, да видимг>, шта му е мои стри ч писао ! О б р а д ђ. (Ч и т а) „Господине , имаите доброту, потрудите се довече до мое куће, и понесите брачни уговор-b, кои сте за moio С офиго саставили. Д имамг> важанљ основг>, збогг> кога "г«лимг>, да се све шштг> данасх> сврши." П е р и ш а. Ево " —"тива rocno, садг> се већг> вс^. ићнк) вашегг> супруга. С о ф и а. Ние ни нуждно, да вамг> отацг> иише, .. мати! — кадг> е већг. овомг> господину писао. ОбрадЂ. (бележнику) А ви, господине, — шта ви о тои ствари мислите? Б е л е ж н и к г>. Л велимг., да е ово писмо доста асно. Г. Воиновићка. Па кека буде тако, дћцо! Будите срећни. Подпишите брачни уговорг>, па онда да се вћнчате! О б р а д г>. Брзо, Периша! даи асталг>, перо, мастило, да се одма све сврши. П О fl В Ђ 8. ПолковникЂ, МиланЂ и пређашнЂи. C а в е т а. А гле! стрицг>! C о ф и л. Мои отацг>! П е р и ш а. (за себе) Зарт> ra ђаво опетг> донесе натрагт>, •— пздг> ће оваи проклети старацт> да намг> се на душу попне, — држ' се Периша, — дри« се Обраде! О б р а д г>. (за себе) Заиста, самг> ra е ђаво овамо донео. Оваи га е Миланг> довео, ■— башг> е то мои зли духг>. Г. Вонновићка. Шта видимг>! — мои мужг>! М и л а н г>. (показивагоћи на r. Полковника) Како самг, срећанг., што r. Обрада могу нћговои можда већг> забринутои породици повратнти (угледавши Обрада) Шта врага, зарг> си ти овде! (окренувши се полковнику) А ко сте ви, господине мои? Полковникг>. Нћговг> стрицг., господине мои! ОбрадЂ. Али, —■ разисни ми, Милане М и л а н г>. Разлсни ми ти! Л самв дозпао, да е издана заповћстг,, да те полицааина властв у твои гарнизонг> натрагг> сироведе, —■ доцние дознамг>, да е i'a за-