Шумадинка

£76

лусћднемЂ на могђ куиаша, инаскоштанска кола, у коима самв држ <о, да заиста нађемљ — ВашвГБ иокорногг. слуг/, кои е гг> ла«о нскогЋ кочииша, коме ^амв дао о вози, а кои ме возио, ;ао оиуина ■ fck ■ • риц1: .iiiiuao за суодно , дв хв ■ . .«Oiч . "t yhena, него

loh

дт. eBi HiCii ту', Обр

ПОЛВЂ 9. 11ре\)ашнм1, ТихомирЂ са своимг иаредникомЂ, кои у еданг АошакЂ собни cidne. Т и х о м и р т>. (поиковнику) Ви дакле шилћте вашегт, стрица ни крива ни дужна на 30 миид даиеки путљ? 3 господине, та васт. шаланећетако оиако проћи. олковникљ. Гле, гле Тихомира! но ако си башх. (аумио, да се тучешЂ, а ти се туци са моимт> си-

* ч ■ нећешг> 8а«ерит( О б р fc д ђ. Вр-до с ПВЧОСТБ rf ;то ci! мене

-s : - ■:-Tb МОВД -ja СЏО!а UpHSаЈВБ ти обвезант, лрндтелш за твоад сн. <ш укааао. — само ми « atap, икк трз'ДЂ на сабе пвкмио.

TVj но

б , а не самномБ.

П о л к о в и ii it љ Г. , ; илане! Мои сиковацг> можда ваиљ нив баши одг> срца благодчранЂ на велик ;и вашу» доброти, али а ! v- ва»«- ■. заиста ; годаран '; бит«; Г. В о S в о з и h н з. Даилв '-ifa hscs * 6 ио на иут 1

:а ■•■i н.чгн к јп.:г'<1 поелока.

i ycKio ради некл sa«i' х држа« П q л к о в н и к b. Шта иаопако! 3ap-?i су" ме неки угурсузи чакЂ v P T n ntigaBi "ПТћ, збоГЂ О..v,,. iii е министерстно <__...;„д|јла повћрило, као што си Периши казао. П о л к о в н и i; b. Дакле опет-Б таи угурсузЂ Периша, све нћгово масло, — онћ ме наипосле чакЂ у Русик« о\премио. В самв му неисказано благодарант!, што ме на тако вел ики степенЂ 3'звишава — (белеиЈнику) ви сте сигурно мош Цедулго добили, и мени ће веома мило бити, ако се брачни уговорљ Јоштб данас-Б подпише и цћиа стварв сврши. Б е л е јк н и к t. Милостиви господине, — ништа лакше! Та ми смо наумили, да и у вашем-b одсуству оваи посао свршимо. П о л к о в н и к ћ . Заиста прекрасно! Да по некад -б бива свадба и у одсуству отца, то тштЋ може проћи, али безљ младоженћ свадба, — то ми никако не иде у главу. Воиновићка. Та ево младоженћ! Зарљ непозкаешт> твога милогб синовца Обрада? О б р а д ћ. 6 стб , ишбезни стриче, н самв! П о лковникб . Мои е >>иновацЂ истина угледанЂ младићБ, али Софшо неће онђ добити! Г. Воиновићка. Е, па ко ће io добити? llo лков никђ. Ко! 1 оштб питате! Ко други него г. Тихомирг>? Г. Воиновићка. Та зарт> нив г. ТихомирЋ умро? Полковникб . Госпо, ви се варате! Он-б е живђ и здравЂ, онћ е овамо самномЂ дошао, — та ево га гди до.чази! I'. Воинови ћка. А ко е онаи, што иде сљ нЂиме? Полковникђ . То е непозвани пратиоцЂ г. Тихоннра, кога му е поштенћиши Периша набавио.

: их омирЂ. (позна га) Шта? зарг сте ви? А ка■■ако брзо вратисте? • л к о в н и к т>. То имам-Б благодарити овоиђ го', (показивашћи рукомЂ на Милана) кои е изб прина према моме сииовцу на kohio као безт> душе b похитао и овамо ме повратио. 5 р а д ћ . Г. Тихомире, л васт> неразумемЂ! Та ми ' j колико знамЋ, као наиболБи принтелБи разстаia зарЋ ми нисте сами безЂ икаквогЂ узтезана Сорку уступили ? :5, олковникђ . Нема одђ тога ништа! Ни мол жени, ии Софин , ни синовица, нити синовацЋ може тврду мок) волго изменути! Т и х о м и р ћ . Г. Полковникђ ! Мени е особито мило, што сте се сђ овогђ пута вратили, иа кои васЂ e вдна сплетка против-h ваше вол!> опремила, — но ви говорнте и чините, шта вамЂ e годћ драго, господична Софил ће ипакЋ вашегЂ синовца волети, па ту ништа непомаже. П о л к о в н и кђ . fl то нећу да разумемЂ! Та зарЂ самБ н миадоженго Тихомира зато изђ тоиике далБИне у мош кућу довео, да га после опетЂ као бећара нћговои кући оправимЂ? ОбрадЂ. Што се тога тиче, господине стриче то ће се лако наћи начинЂ, како да г. ТихомирЂ не буде башЂ узалудЂ овамо дошао. Запитаите само о томе мого сестру Савету. С а в е т а. Мене? — у чему би н могла какавЋ то начинЂ — л незнамЂ — ТихомирЂ. Но — то ћу онда н самБ говорити! Г. Полковникђ , ваша е синовица, господична Савета ioiuTt слободна; — Тако вамЂ принтелБСтва, о комђ сте ми свакадЋ толико лсне доказе давали, употребите савЂ вашЂ упливЂ кодћ ваше синовице, да она вашу неодржану рћчБ изглади. Полковникђ . Шта? Како то? — Ви Савету да узмете? А оваи угурсузЂ Периша, зарЂ да олако и безг> батина прође! — Богме, онћ ће ми за све васЂ платити. П е р и ш а. Богђ нека ми одузме мћсто мов у раго, ако самБ н све ово вами у пркосЂ и нзћ каквогЂ не.принтелБСтва, него само изђ лк>бави, дужностне привржвнооти и ревиости према моме очанвагоћемЋ господару а џ знамЋ, ви ћете ми све то опростити! Полковникђ . (саставлнго'ћи оба пара) КадБ « тако, шта му знамЂ, — дћцо, будите срећни! (Завћса пада)