Шумадинка

П Р В И Ц Е. Пр 11 избору народни представника у еднои Францускои варошици давао е сваки грађанинг. свои гласљ. При гиасанго позавади се иижа класа грађана; едни оу хтеии едногљ, а други опетљ другогљ за представника. Распра дође до огорченн; они се одпое на две партае, и спремили на бои. бданљ амалин-Б паиљ. нои е са стране за цћло време ћутао , нити е гласа давао, одмакао се мало подалК одг> позоришта боиногх.. Неки изт> гомиле викали су га, да и онћ приступи , и да се излсни, на кон) he страну да пређе. Ont пакЂ одговори равнодушно : „Знате, н се јоштђ нисамв сасвим, рћшио, видите, да ми е знати , кон ће страна бмти нча, л 6bi одма гласао, зато чекам-b, докг. се побнете, па ћу онда дати мои гласљ." — вдант. гренадирски капларт. , кои бишие мало напитљ , одао е по Берлину, и срео е на сокаку свогћ едногт. бившегЂ другара, кои e ступио у дворску службу, и већЂ дворски гонкерЂ постао. Оваи се бинше доста погордио, и ишао е круто и поносито. КапларЂ пошао за нвимђ узастопце и загледао га е чешће, изчекивагоћи, да га гонкерЂ као бившегљ друга свога поздрави и сђ нвиме се рукуе. Но гонкерч. ние хтео ни да га честито погледа — а кадЂ му се наипосле досади онђ срдито рекне каплару : „Молимђ , шта ме ви толико загледате!" — Капларт, му одговори: „Шта Петре, зарЂ оћешЂ да тн платимЂ, што те гледамЂ. Ако си то радЂ, а т« се иаими кодт. Талиана , па да те после за новце гледамЂ." — Чудповата проба. бданЂ чески селакЂ докопао е 6 ичђ после вћнчанл, и стао е у средЂ наивећегЂ веселп и игре свого невћсту попреко и уздужЂ тући. Hio стаде кукннва , она е кумила и приклинлла, и питала га е, шта му e она скривила , те тако сђ нвоме поступа КадЂ го е ирестао тући, онђ ioS ладнокрвно одговори: „Тими ниси ни шта скривила, ти си чиста и невина као сунце на ведромЂ небу; но н самв ти само хтео пробе ради показати, шта самi. н кадарЂ учинити, ако бити доцние кадгодЂ пало на умЂ, да будешЂ угурсуЗЂ !•" ■— (јданЂ нћмачки марвени трговацЂ, кои е при понуплднк) вересие морао примити ексикЂ дукате, гледао е, да iH се отресе, и понео е те паре на панађурЂ, да iH протури. Но Селдци, одђ кои е онђ стоку пазарио, примћте, да су дукати ексикЂ, и нехтедоше iK примити. ТрговацЂ се мучио сваковко, да iS какогодЂ приволе,и рекне шмђ наипосле: Е, кадЂ е тако, а ви даите едне мале теразие, паћете се сами увћрити, да одђ тежине врло мало Фали." Селнци му донесу теразие, онђ одђ нби затимЂ заиште еданЂ добарЂ велики дукатЂ, и метне гау вдну шолк> > а ексикЂ дукатЂ и две ситне паре метве у другу шолго, те се тежина изравна.

Р £ вал. међу у горнд лирЂ, и сваки да у — бданЂ запи а при томе сигуранЂ, Онаи други одговори м^ занатЂ, л ти незнамЂ дру! интересЂ, па живи одв ин^ ЕВ |» Si ES \ КракЂ. Е, башЂ ти e Метазт«. А како то? «-ТТ : П П :'V) l' ' П il , ' 'ч, №рак%. Ето како! Ти зналЂ, , вило, да влада обшта узаамностЂ, • између велики царства и мали држава узаамностљ. Али кодђ насЂ ние тако. ПетакЂ. Б огђ нека те разуме, шта i кажешЂ ! Кракљ. БашЂ ти немашЂ нимало оштроумнс ., ето видишђ , како е кодђ насЂ. Л у полициго не дирамЂ, шта више, н е се 6 оимђ , као ђаво крста, а она се врло често меша у наше приватне послове, и као што знашЂ, у наше ситне рачуне, кое ми тако радо и безЂ полицие водимо. Е, садЂ кажи ми, каква e то правда, оно, што туђа землн другои чини, то СрбинЂ Србину неће. Петакт.- МеђерЂ ти си паметанЂ човекЂ. Да е садЂ неко лудо време, као по Богу пре неколико година, ти би далеко дотерао! Театорг после поноћи. Стан.иша. (иде ноћу нглизанЂ кући и поводи се десно и лево, наипосле наиђе на свога другара Перишу, кои e био такође пиннђ ) БашЂ добро, кадЂ се сретосмо, врстни друже, — садЋ ти мене одведи кући, а после ћу к тебе, па ћемо тако обоица лакше к^ћи отићи, —■ а тоиђ ћу ти приликомЂ и вде мое да кажемЂ. Пер и ш а. (завезло езииомЂ) Ста —а— ниша брате, мени е зло, одведа наипре ти мене, — но кажи ми, тако ти нашегЂ прилтслвства, va кога си ии се толико