Шумадиска дивизија I позива : 1915 II

271

вога крила стигао на к. 358, наређено му је да поседне безимену коту одмах позади ње, а 4 батаљону источни гребен Стражевице.

Али све предузете мере биле су недовољне. Непријатељ је до 13 часова избио на к. 358 и на косу која се спушта ка Роготу. Зато је командант пука известио, у 18 часова, да је „немогуће одржати се на положају, јер је пук растројен“ и молио је „да се батаљон 13. пука развије на коси Доброводичкој и штити одступање овога пука“. На ово му је командант отсека наредио, у 13.20 часова, да употреби све мере да се положај задржи и да је упућена дивизиска резерва. Како се положај није могао одржати, то се пук повукао и у 14 часова стигао позади с. Доброводице, где га је прихватила отсечна резерва и где се прикупио.

Јачина непријатеља која је у току данашње борбе стално појачавана износила је, према оцени команданта пука, најмање три пука, од којих се по заузећу Стражевице трећи одвојио ка Парлозима.

Када је командант пука примио наређење команданта отсека од 24 часа да поседне нови положај, тада је одредио Т,и 9 батаљон у први борбени ред и известио команданта отсека да се пук налази „у сасвим растројеном стању услед неравне борбе са јачим непријатељем“ и да стога не верује „да би се сутра на овом положају могао одржати, јер је непријатељ још вечерас пласирао батерије на Букви (Црвени Брег)ји успешно туче наш положај“.

Губитци. Рањен је капетан 1 кл. Живојин Љ. Јовановић, командир 2 чете 4 батаљона; заробљен поручник Драгољуб Ј. Фелба, командир 2 чете 3 батаљона и његов водник, резервни поручник Михаило М. Петровић, даље поручник Вићентије В. Цвијић, командир 1. чете 4 батаљона, и његов водник, потпоручник Станко А. Михаиловић. Погинуло, рањено, конзовано и нестало 838 војника. Утрошено је 254 450 пушчаних, 4 000 митраљеских метака и 250 бомби.

13. пук. Ноћ је прошла на миру. У 0.445 час примљена је заповест команданта левог отсека ОБр. 2 да пук остаје на садањем положају и да га упорно. брани, а батерије да одлазе на средњи отсек. Зато се командант пука обратио, у 6.20 часова, команданту десног отсека Комбинованог одреда са молбом да његова артилерија потпомаже одбрану овога пука, а у исто време и команданту свога левог отсска, На ово је командант десног отсека Комбинованог одреда одговорио, у 9.45 часова, да је одредио батерију која ће тући

вели да је писмено било наређено да се нико не сме повлачити. За време најјаче борбе на фронту непријатељ се одједном појавио позади на Чукари и отворио ватру. Командир чете, поручник Вићентије В. Цвијић, наредио му је да са два вода задржава непријатеља на фронту, а он је са остала два вода покушао да се пробије назад. Али у томе није успео; рањен је и заробљен. А заробљен је и сам потпоручник Михаиловић са 95 војника.