Шумадиска дивизија I позива : 1915 II

После 7.15 часова непријатељ је појачао своју артиле-

риску ватру на леви подотсек и северозападни део шуме.

Стога је командант отсека (пука), да би имао одрешене руке за акцију на левом крилу, послао у 8 часова наређење команданту 10 комбинованог пука Ш позива да чим стигне прими десни подотсек где и даље остаје 2 батаљон 19 пука, да утврди „неколико линија и село Скобаљ“ и да води упорну одбрану. Али овај пук уоште није ни стигао на положај, те је тако на десном крилу остао само 9 батаљон 19 пука са јед-

ним батаљоном Ш позива према непријатељском 20 пешади-

ском пуку.

Непријатељ је и даље појачавао своју иначе јаку артилериску ватру, и она је на левом крилу у 9.15 часова достигла врхунац. Стога је командант пука, пишући извештај команданту дивизије у 9.20 (9.30) часова о ситуацији тога момента, могао само да каже: „Непријатељ непрестано оба-_ сипа шуму и стрељачке заклоне артилеријом свију калибара“. А командант 4 батаљона молио је да наша артилерија отвори што јачу ватру на непријатеља испред његовог подотсека, докле је извештај својих командира из првог борбеног реда. упутио непосредно командиру 9 шумадиске пољске батерије. Али је ситуација постала очајна када је у 9.35 часова начелвик штаба известио телефоном команданта пука да неприја-

тељ наступа и ка селу Скобаљу.'

Под заштитом ове ужасне артилериске ватре, која је сипала из оруђа свију калибара, кренула се око 9.30 часова непријатељска пешадија у напад са железничког насипа Београд—Мала Крсна. Она је прешла реку Раљу и продужила стрељачким стројевима у више таласа са почесним резервама позади, управљена преко северног испадног дела Врбовца на фронт 4 батаљона и на лево крило 3 батаљона. Тако се артилериском нападу придружио и пешадиски напад. |

Услед овога притиска, први борбени ред почео се нагло повлачити, како због недовољне снаге тако им због малог брисаног простора. И када је 4 батаљону помоћ била најпо требнија, тада је 2 шумадиска пољска батерија отступи Узалудни су били сви напори команданата 4 из батаљона њихових резерава, као и команданта отсека, да их заустав на војничкој ивици. Даљи отпор у овоме моменту био је не могућ. То су најлепше изнели командант отсечне артилериј код 11 пука, потпуковник Петар М. Лазаревић, и заступни команданта пољског дивизиона на овоме отсеку, мајор Пан

1 Командант дивизије обавештен је о наступању непријатеља Скобаљу телефоном у 9.15 а писмено у 9,40 часова. На основу тих изве штаја командант Шумадиске дивизије известио је команданта 19 пука „Подофицирска патрола која је ишла до половине пута Скобаљ—М Крсна јавља да непријатељ наступа ка с, Скобаљу, хватајући југозападни крај Мале Крсне“,