Шумадиска дивизија I позива : 1915 II

телија В. Ђукић. Први је у своме личном дневнику у 10 ча-

ова записао: „Већ читав сат траје страховита борба на десном одсеку. Једна од најјачих досадашњих борби. Макензенове трупе ударају на наш 19. пук“. Други у својој релацији о овој борби вели да „велики губитци у официрима и војницима, страховита ураганска ватра великих калибара непријатељске артилерије, која је поред убијања производила страховит прасак и ужасну детонацију — заглушујући уши, кидајући нерве, избацујући читаве вулкане са деловима човечијег тела, коме је следовао један силан налет несравњено надмоћнијих непријатељских пукова, који су пробили између левог крила 19. пука и десног крила 11. пука, док је артилериска ватра, тога момента пренета сва на батерије, изазвала одједаред, моментално и нагло одступање оба ова пука“.

За ово време ево шта се дешавало на појединим подотсецима: „Леви подотсек. 4 батаљон имао је у првом борбеном реду, у висини североисточне ивиде Врбовца, 3 а лево до 11 пука 2 чету. У батаљонској резерви задржане су Т,и 4 чета у пасивним заклонима у неком кукурузу, позади војничке ивице. Али рано овога јутра спуштена је 1. чета испред штаба батаљона и задржана прикривено у једној удољици. Штаб батаљона био се сместио у стрељачком заклону на војничкој ивици близу шуме.

Овога јутра непријатељ је готово сву артилериску ватру сконцентрисао на положај овог батаљона и суседни део шуме, па ју је тек доцније делом пренео и на суседни део 1 пука. Овако јака артилериска ватра дала је повода команданту батаљона да се нада скором нападу и да нареди у 8.30 часова да резерва буде спремна за покрет.

_ Како је командир 3 чете известио да је заузети положај велики за његову чету, то му је у 9.30 (9.37) часова послато ово наређење: „Наређено је командиру 1. чете да ту Јету на десном крилу помогне, на случај пешадиске борбе, Једним водом, зашто се обратите непосредно командиру чете.

однесите извештај: да ли се 3. батаљон налази на своме месту“, И када се командир 3 чете обратио командиру 1. чете За помоћ, тада му је овај одговорио да ће га у случају по-

Требе потпомоћи целом четом. Као што је напред изнето, непријатељска артилериска све се више појачавала и она је око 9.30 часова била „страховита и тако ужасна“, како је тада записао потпоручник Славко Л Јоксимовић, „да су се наши заклони у Сзерви т ; Ба ресли, а пуцње нисмо ни чули. Наши су нерви ско

Ватра Тако

9 уништени“,

од заштитом ове ужасне ватре, непријатељ се кренуо · Испред пешадије кретале су се бојне патроле које ним метцима означавале докле су стигле, а позади

Напред су Сигнал