Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

133

Зарија Илић са својим водом митраљеза оде на Трбуњско Брдо и стави се под команду команданта 2 батаљона, а поручник Радоје М. Панић са водом да иде са 3 батаљоном; да бојна комора са наредником Бранком Ђорићем иде на Чукарице, са њиме и кујне 3 и 4 батаљона и пуковског штаба, а десетора кола са муницијом и кујнама 2 батаљона позади Трбуњског Брда.

Око четири часа стигао је 4 батаљон 9 пука 1 позива и до 4.45 сменио је 19 пук.: По смени, пук се кренуо на одређено место а његов 2 батаљон ушао је у састав десног отсека и прикупљао се на Трбуњском Брду. Шта се све по смени одигравало код 4 батаљона 9 пука није се могло видети са Трбуњског Брда, јер се још није било разданило. Али су се догађаји врло брзо одигравали и ималису тешких последица, не само за 2 батаљон 19 пука него и за целу Шумадиску и

Дунавску дивизију ! позива.

О овим догађајима тадањи командант 4 батаљона 9 пука 1 позива, мајор Милорад Р. Кузмановић, вели: „Одмах по смени 19 пука, отпочело је јаче пушкарање на фронту мога батаљона. Вероватно да су Немци приметили смену и кретање трупа. Непријатељ је раније, а нештон у току ноћи, пришао нашем положају на 100—200 корака. Одмах после пет часова, Немци су отворили најјачу пушчану и митраљеску ватру и око 5.30 кренули на јуриш. Моје чете остале су на својим местима и снажном ватром сузбиле овај јуриш. Међутим, на мом крајњем десном крилу 1. чете непријатељ је извршио понова јуриш, како сам тада био обавештен, сузбио те моје делове и почео да обухвата ову чету, услед чега је она отпочела да отступа и да се прикупља на друму што води за село Блаце. Одмах сам развио 2 чету из резерве, која је била позади средине, према десном крилу и непријатеља задржавао у даљем наступању. Но у том времену поновио се напад и на моје лево крило (4 чету) и оно је под надмоћнијим непријатељем почело да отступа и цео један истакнути вод заробљен је.

„Већ су ми оба крила била угрожена. Морао сам да наредим повлачење 2 и 3 чете, јер сам почео да трпим најјачу бочну ватру с обе стране као и са фронта. Доспевши на друм што води за Блаце, приметио сам да су Немци пре мене већ избили како десно тако и лево од мог борбеног Фронта. На тај начин повлачење преко Блаца било ми је осујећено. Морали смо отступити преко баровитог и блатњавог земљишта реке БлаташНице. Услед јесењих киша река се претворила у право језеро. Морали смо Газити воду и блато до појаса на простору можда од неколико стоТина метара, обасути најјачом пушчаном, митраљеском и шрапнелском Ватром. Вода и блато, прскали су од непријатељских зрна. Војници рањени И погинули падали су у блато, а рањеници очајно молили своје другове да их дотуку и да их ослободе даљих мука. Ту је храбро пао и командир - чете, резервни капетан П класе Милун Ивковић, учитељ у с. Баричу, среза Голубачког. Па ипак официри и војници пркосећи смрти у очи, прозебли, Мокри и изнурени застајали су у блату и отварали ватру на непријатеља, спречавајући његово бесио надирање“.

Док се ово одигравало напред, на Трбуњском Брду на-

" Резервни поручник Танасије М. Марковић, који је био поред телефона у штабу дотадањег десног отсека, на друму испод Трбуњског Брда, у та „Био сам присутан разговору између команданта отсека и команданта

батаљона 9 пука, мајора Милорада Р. Кузмановића о смени и поседању Положаја, Сазнавши да је само један батаљон одређен да смени 19 пук, Командант отсека рекао му је: „Па Ви се нећете моћи одржати ни десет Минута, Али ако будете принуђени, повлачите се на десно крило 2 батаЉона 19 пука, како не би ометали ватру и како би били прихваћени“.