Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

274

„При оваквом стању ствари, принуђен околностима, а водећи стално бригу о мојој дичној војсци и предузимајући све мере да јој излазак из овога мучног положаја олакшам, нашао сам, да је најумесније да болесни, слаби, изнурени и стари војници оду лађама из Медове и Драча на Крф, а снажнији и здравији, који пут могу да издрже да иду што пре сувим у Валону, да се тамо укрцају и одмах пренесу на Крф, јер укрцавање све неукрцане војске у Драчу трајало би врло дуго и војска би била изложена трајним незгодама и опасностима да је непријатељ нападне пре него што се укрца.

„Уверен да ће моји дични официри, подофицири и војници увидети ову потребу и одважно поднети и овај напор кличем:

„Да живи моја храбра војска!“ !

1 Велики рат Србије, књига ХМ, стр. 223. — 28 јануара командант 19 пука поднео је ову претставку: „Познато ми је да претпостављене старешине чине све да се наше трупе транспортују водом. Па и поред тога мораће пук, вероватно, маршовати сувим. И поред тога чиним претставку, те да би накнадне и последње претставке предпостављених учиниле утицај на савезнике, да остатак храбрих бораца, који су жртвовали све, буде спасен, како би им се дала могућност да се понова жртвују за спас своје Отаџбине. р

„Предстојећи марш до Валоне упропастиће и овај остатак војске из следећих разлога:

1. Војници претстављају скелет без икакве физичке снаге и са потпуно разореним душевним осећањима. Они су апатични према спољњем свету и нема се начина и пута да би се могли покренути. Једна половина људи, која се има транспортовати лађом, претставља материјал не за реорганизацију, већ за болницу. Други део, који ће ићи сувим, засејаће пут гробовима, а кад стигне и то ће бити људи за болницу а не за реорганизацију. 2. Пук нема новаца за исхрану, нити је командант у садашњим приликама у могућности да снабде пук. Значи, да пук не могу снабдети ни људском ни сточном храном, а наређена реквизиција може се извршити само оружјем, што се свакако не сме допустити. Према овоме, пук ће претстављати пљачкашку хорду а не регуларну војску. Овоме треба додати и то, да наш папирни новац не претставља никакву вредност а Арнаути само силом дају сено. По селима за један наполеон дају до 20 српских банака, а српске банке пале као и сваку другу хартију.

3. У пуку постоје 35—40 коња, за које се може рећи да нешто могу носити и на које се може унеколико рачунати да могу понети нешто товара и хране. Значи, да људство овако изнурено и изнемогло треба да понесе на себи хране за 7—10 дана, што је потпуно искључено. Бар једна и то стварна станица на путу до Валоне могла би нешто олакшати.

4. Катастрофа ће наступити, ако одређени војници за превоз лађом буду морали ићи пешке, као што је био случај код Љеша. Јер код Љеша војници су упућени за транспортовање лађом, но они су враћени пуку за време покрета, кад је издељена храна и пук није имао могућности да се постара о овим војницима, који су упућени у болницу.

„Ја понова молим команданта, да се ова молба узме у расматрање и учини све да се пук транспортује водом, јер услед обмана, које су чинили претпостављени обманути од наших савезника, немогуће је разбити све црне слутње, које притискују војничке груди основане на неиспуњеним обећањима.

„Ја напомињем да војници верују да један од савезника на Јадранском мору, који вероватно нас сматра за свога будућег ривала, тежи да