Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

290

и покрета и дању и ноћу, отежаног снабдевања, а затим и рђавог општег стања.

„Уопште се опажа јака клонулост и апатија и код официра и код војника.

„Вера у успех потпуно је изгубљена“. Случај је хтео да баш Шумадиска дивизија прође кроз Крушевац, пуковско средиште 19, једног дела 19 и артиле-

риског пука итд. Ту је она преживела један од најтежих тренутака. У Крушевцу су у то време владали прави хаоси безвлашће. Ту је био прикупљен велики број коморе ради евакуисања војних намирница, али никога није било да одржава ред. Железничка станица била је препуњена возовима пуним материјала: ту је био воз са дворским стварима, са дуваном Монополске управе, са стварима Официрске задруге; ту су били возови са муницијом, брашном, храном, оделом и разним архивама.“ На све стране се разносила државна и приватна имовина; на све стране се пљачкало и отимало. Свуда се видела општа свађа и метеж, док се по кафанама бесомучно пило и дерало. Командант 19 пука тада је записао: „Дошав у Крушевац, видео сам једну ужасну слику пљачке и отимања, коју је тешко описати“.“

" Шумадиска дивизија ОБр. 4939 од 6 новембра.

г Ађутант артилериског пука, капетан Ц кл. Боривоје Л. Јосимовић, записао је 6 новембра да је пре два до три дана стигло 93 вагона артилериске муниције (око 30000 зрна) за пољске топове и да је делом избачена на рампу а делом се налази још у вагонима. Мунициске колоне стално преносе муницију за Блаце, али ће сигурно, вели, бар половина остати непријатељу. Темпирници за француске шрапнеле, у којима се осећала велика оскудица, „ваљају се по блату на рампи на железничкој станици“. Исто тако је било у изобиљу и пешачке муниције, те је наређено да при пролазу сваки војник (пешак) понесе по 900 метака. Било је и неких рекрута којима је дат велики број сандука са руском пешачком муницијом, да је на рукама носе и они су је изнели из вароши и бацили. На станици је било много и телефонског материјала.

8 Командир 2 шумадиске пионирске чете вели да је 9 новембра сазнао како у чети има упљачканих ствари. По извршеном претресу нађено је око 500 комада вунених плетених кошуља (свитера), две бале материје за ћебад, 5—6 сандука дувана у паклу, неколико сандука папира и шибица, 9 џакова финог брашна, 7—8 сандука шећера, чаја, кафе и осталог. Све је одузето, па је сутрадан у Мајдеву сваки војник добио плетену кошуљу, ћебе, два пакла дувана, папир и шибицу. Све остало је смештено у кола и чувано под стражом, те су тако војници све до Скадра „мали два пута дневно топао чај или кафу и др.

з У исто време и „Трстеник је цело ово после подне и дубоко у ноћ претстављао позорницу пљачке. Потребе које су дељене узимане су без реда, појединци су грабили што веће количине и на прагу магацина продавали буд зашто (пар преобуке за грош—два, бакрач за динар, платно и штоф у бесцење), у магацинима долази до туче због отимања. Било је случајева разбијених дућана. Ћифте и зеленаши у бесцење купују војничке ствари и друге потребе изнесене из слагалишта или дућана (брашно, шећер, со). Официри се труде да одржавају ред, али без успеха. И командант дивизије (пуковник Мирослав Ј. Милисављевић) морао се једном лично умешати да поврати ред у једном слагалишту. Слика је била врло ружна,