Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

294

војници одступити само до старе границе а даље неће, и уз теже и теже прилике у погледу и на командовање и на снабдевање, душевно стање је код свих тешко и све се више губи вера у брз преокрет. Душевно неспокојство расте још више, кад се има на уму да се залази у крајеве где је много Арнаута, чији поступци и у много бољим приликама нису били свагда коректни и пријатељски, као и због тога што све наде у стизање савезника све више малаксавају“.'

То су били тешки тренутци. Утолико тежи што изгледа да је међу војницима већ било и злих духова који су ово стање подржавали и појачавали. Командант 10 комбинованог пука Ш позива вели: „Код војника се примећује стално неко споразумевање и објашњавање по групама.“ Јасно пада у очи општа утученост код повећег броја официра а нарочито подофицира и војника. Све духове занима само мисао и питање о крају овога рата... пошто губитком праве Србије сматрају да је изгубљена земља. У савезнике не верују и јасно се испољава осећај да је непријатељ јачи. Постоји велики страх код трупа од пребацивања у коју од савезничких земаља...“ Овом приликом додао је да има уверење као „да постоји организован систем од стране Немаца за извлачење нашег људства из трупа“. Прошле ноћи, вели, побегло је из 3 батаљона 19 пука 114 војника а из његовог 4 батаљона, који је био на претстражи, све мртве страже, патроле и „оделења послата ма због чега“. Мисли да би сједињење са савезницима требало што пре извршити, „те да се војници очито увере да постоје савезници“. Али, где су...

Знало се да су савезници пошли у помоћ и да се већ боре на југу. Једини је спас био у томе. Али је та котва спасења била и сувише далеко а војска преморена и исцрпена. Командант 11 пука 1 позива у своме извештају оправдано вели да су војници, као и официри, били „стално у борби или маршују или се рокирају дуж борбеног фронта. Главно је да од

' Операциски дневник Тимочке дивизије позива за 17 новембар.

• Ово на више места наговештава и резервни мајор Др. Милан Г. Петровић у поменутој књизи. .

8 10 комбиновани пук Ш позива ОБр. 9625 од 20 новембра. — За доказ горњег тврђења командант је навео: да се међу војницима говори као да се вратио неки обвезник из 11 пука Ш позива, који се био предао, са 0објавом од немачких власти, и одвео свога сина, рекрута из 19 пука, и том приликом говорио да немачке војне власти пуштају наше заробљене војнике ПЏ и Ш позива са објавом у потпуну слободу да раде свој посао а обвезнике из 1 позива пуштају на 10 дана кући на одмор и виђење, с тим да тамо чекају даље наређење. „Војници потпуно верују овоме исказу и постоји пуна опасност да почне опште расуло и растројеност у трупи“. А у операциском дневнику Тимочке дивизије | позива за 28 новембар забележено је да бекства не само не престају него су све чешћа. „Веле, да су се у понеким коморама налазиле и жене из старих граница, које су, са путним исправама и дозволама аустриских власти, дошле својим мужевима у комору и донеле трошак, и веле да оне и проносе гласове како је њима тамо добро и како се с њима добро поступа...“