Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

295

почетка овога рата нису још добили ни 24 часа одмора. Пуни су нечистоће и прети опасност, ако се овај пук и даље буде стално употребљавао, војници ће изгубити и последњи део физичке снаге,а са губитком ове познато је шта се губи“. Овако стање било је и код осталих. Па ипак је ваљало ићи напред за заставама...

Покушаји да се иде преко Скопља остали су без успеха. Одбачени смо ка црногорским и албанским кршевима. О томе Врховна команда вели: „Због неактивности наших савезника са југа и јаког притиска Аустро-Немаца са севера и северозапада, а Бугара са истока и југоистока, наш покушај пробоја кроз Качаник ка Скопљу пропао је и на овај начин је дефинитивно осујећено наше сједињење са савезничким трупама“.

Сада је било још теже одржати морал. Ишло се и даље преко Косова ка Пећи. „Повлачење по овим крајевима, тако значајним у историји српске славе и величине, преко дивнога и класичнога Косова, на догледу места које је народни гуслар овековечио, било је тако тужно, дирљиво, тешко, да цела ова велика поворка, која се с разних места стиче на леп друм Приштина—Вучитрн, личи на једно велико опело, на један велики спровод, који носи остатке угледа, части и достојанства државног, да их или спасе после великих напора и опасности, или да са сахрањивањем њих сахрани себе... Трупе неуређене, испијене, жуто-црна лица, са похабаним оделом, подераном обућом, одмичу оборене главе и без уобичајеног јачег војничког жагора и довикивања; промичу избеглице; с времена на време сусретне се групица заробљеника...“

Старим нашим невољама придружиле су се нове, можда још и веће, и оне које су морале и оне које нису морале доћи: закрченост путева, глад, зима, избеглице, разни лажни гласови, агитовање, сејање неповерења према старешинама итд.

Путева за повлачење нити је било довољно нити их је било добрих. Па и они којих је било — били су презакрчени многобројним коморама свих армија, позадњих установа и многобројним избеглицама. Понављале су се слике са Јанкове клисуре...“

Још од Крушевца се почела осећати оскудица у храни. Али се она ипак набављала како тако. Међутим, сада се наишло преко краја сиромашног, голог и исцрпеног. Он је тешко исхрањивао и своје, а камо ли још ина стотину хиљада војника, многобројне избеглице и огроман број стоке. Стална

: 11 пук [ позива ОБр. 1743 од 16 новембра.

• (Операцискп дневник Тимочке дивизије П позива за 22 новембар.

з Резервни капетан Тихомир П. Николић у свом личном дневнику · за 26 новембар оставио нам је ову слику: „На путу види се право расуло: артилериска муниција у већим количинама разбацана по барама и јендецима, неколико кара заглибљено ван пута а два заплењена аустриска брзометна топа остављена у блату без затварача. Уопште, види се расуло код коморе и позадине“.