Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

296

војна слагалишта већ су давно остала ван нашег домашаја, а нова слагалишта нису се имала чим попуњавати. А у колико је у њима и било хране, постигла их је судбина оних у Крушевцу и Трстенику.' Па и што се гдегод набавило, то се услед презакрчености путева није могло трупама дотурити. Утолико теже што се и код стоке појавио шап. Стога се и могло десити да Шумадиски артилериски пук није могао шест дана доћи у везу са својом трупном комором. — Тако се појавила авет глади. Морало се прибегавати куповини од месног становништва. Међутим, становници Арнаути и што су имали нису хтели продавати. Напротив, они су се, потстакнути од наших непријатеља, организовали и почели нападати не само нашу комору него и трупе.“

Наишла је сурова зима са снегом и јаким ветром. Војници су били у старом, похабаном оделу и са подераном обућом. Земљиште је било оголићено, те није било довољно дрва ни за кување, а још мање за огрев. Мрзли су се, било под шатором било под ведрим небом.

По путевима су се већ почеле сретати гомилице избеглица, а можда и преобучених војника, који су се од Приштине, Пећи, Ђаковице и Призрена враћали натраг да се предаду. Командант 11 пука [ позива известио је да је било „најжалосније“ када је његов пук пролазио кроз Косовску Митровицу, да су тамо стигли неки народни посланици из Призрена да би се предали непријатељу. А то је, несумњиво, болно утицало на оне који су још одлучно корачали за својим заставама.

Тако се стигло пред Пећ и припремало се за излазак на Приморје. У том је стигло и наређење за припремање трупа за

1 „У Вучитрну, у који је штаб стигао у мрак, гужва у којој се тешко снаћи, Улице закрчене људима, колима, товарном стоком, избеглицама; уређене (у самој ствари далеко од уређености) трупе с муком се пробијају; на све стране вуку се вреће брашна, пшенице, зоби; магацини су отворени и празне се што пре и један велики део од свега тога не иде војницима, већ се продаје по врло ниској цени, да рачунџије и зеленаши и у овој прилици учине своје. Затечено је иједно одељење наше профијантске колоне с хлебом и другим потребама војничким и крај свега труда, немогућно је све то разделити правично и равномерно. Поступци што их човек на све стране види чине му утисак, да је код масе уверење да је све пропало, бесповратно пропало“. — Операциски дневник Тимочке дивизије П позива за 22 новембар.

з У штаб Тимочке дивизије П позива у с. Стањевцима свратио је „један резервни официр, вођ једног профијантског одељења и тражио пратњу, јер су га ноћас напали Арнаути, отели храну и стоку и једва је са остатком умакао“. — Операциски дневник Тимочке дивизије П позива за 22 новембар. з У операциском дневнику Тимочке дивизије | позива за 30 новембар забележено је, поводом извештаја команданта 18 пука П позива, о моралу: „Што се тиче моралног стања све је горе: прошле ноћи побегло је 68 војника и 6 коморџија с коњима, које је на бегство наговорио наредник митраљеског одељења Коста Петковић, пређашњи народни посланик, чије писмо прилаже..,“