Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

297

контраофанзиву. Али с ким и са чим» Оружје дотрајало, муниције нестало, хране нема, војска у расулу... Но нека овде каже командант дивизије своје мишљење...

„У вези мојих ранијих рапората о моралу и дисциплини код подручних ми трупа и установа, сматрам за своју старешинску дужност да и последњи пут учиним команданту најозбиљнију претставку да су морал и дисциплина код војника — подофицира у толикој мери опали, да се више на њих не може и не сме рачунати. Бегства из команде и одрицање послушности узела су толико маха да су официри немоћни да ово спрече.

„Трупе више нису способне ни за какву борбу а најмање за намеравану офанзиву, јер су бројно слабе, при том голе, босе, гладне, стока сва изнурена и неспособна за вучу... Ако и даље будемо остали на садањим положајима, ја предвиђам да ћемо и ово мало војске изгубити,а тиме и биће српске војске, јер су подофицири и војници, нажалост, изгубили сваку наду у какав успех и веру у своје старешине...“ Моли да се у духу директиве Врховне команде „што пре повучемо са војском док у возовима буде трајало ово мало хране за људеин стоку, са којом једва можемо доћи до нових слагалишта; у противном катастрофа је неминовна“.

Његов командант артилериског пука вели да је стање код батерија такво да „не гарантује већи успех у борби, јер свака батерија може да изведе на положај свега по један вод и то са тешком муком“. А да би слика била потпунија командант колонске коморе известио је 30 новембра: ,„... са 60лом у души износим једно жалосно стање које се појавило у овој колони као и у осталим јединицама: да су обвезници у масама ноћас и јутрос пред зору напустили и стоку и кола и побегли, а ово што је остало постало је непослушно и сваки је ауторитит старешински пао, и ја, као и командири оде лења, немам могућности да ово спречим, те, према томе, не може се рачунати на овај мали број обвезника ма за какву службу и ред“. Побегло му је прошле ноћи из Браничевског комбинованог батаљона 110, из мунициске колоне 918 итд. Свега 347 људи.

Поред свих ових зала долазе још и разна агитовања, ширење разних „најфантастичнијих“ гласова, сејање незадовољства и неповерења према старешинама. Тако: командир 1. пионирске чете вели да се приликом пролаза кроз Јагодину пронела „коморџиска вест“ да ћемо отступити на море и да ће

: Шумадиска дивизија ОБр. 5256 од 30 новембра.

» Шумадиски артилерцски пук ОБр. 13139 од 23 новембра.

з Командир 2 пионирске чете вели да су 27 новембра од пет џакова брашна умешене и испечене погаче и смештене у једна кола. Али наступајуће ноћи побегло је око 30 војника заједно са стражом и однели су преко 400 погача, велику количину шећера, чаја, дувана, папира и шибица, па и сву ћебад са коња.