Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

298

војници тамо остати а официри прећи у Италију. А командант Тимочке дивизије [| позива је известио како круже гласови: да је „краљ Црне Горе закључио мир и како ће нас разоружати или одбити са својих граница; како ће у Црној Гори бити примљени само официри а војници ће бити остављени својој судбини (да од глади и зиме пропадну) ит. д.“з Отуд се после изводило као да заклетва обавезује војника на верност само до државне границе а даље не. Због тога је командант Одбране Београда обавестио трупе:

„Дошло ми је до знања да се међу војницима, па чаки међу официрима, проносе гласови како се виши штабови спремају да иду у Црну Гору сами и како намеравају да оставе своје трупе њиховој судбини.

„Овакви гласови могли су бити протурени само од стране лица која имају намеру да и ово мало војника што нам је остало потпуно растуре.

„Налазим да се ни војници, а најмање официри нису требали повести за оваквим неоснованим гласовима и да ни једног момента нису требали доћи у сумњу да ће их њихове старешине у овим тешким и мучним моментима напуштати ради свога личног спаса,

„Потребно је уверити официре и војнике да њихове старешине постоје само ради њих и да ни једном ни на памет није пало да према својим трупама учине такво издајство, да се на овако кукавички начин старају само о безбедности своје личности. Сваки је од старешина готов да са својим потчињеним дели исту судбину, па ма како она била горка; ако се буде морало да иде преко Црне Горе на Приморје, онда ћемо ићи сви заједно, а ако је суђено да се пропадне, онда ће им старешине пропасти заједно са својим трупама“.“

На све то је дошло нешто што је било и најгоре и најтеже. Кад се није могло даље са дотадањом опремом, настало је уништавање свега онога што се није могло понети. И док је огањ немилосрдно прождирао кола, каре, алат, пекарски прибор, понтоне и друго, дотле су и топови који су нас пратили, храбрили и бранили од Куманова до Битоља, Једрена, Брегалнице, Цера и Колубаре, са највећим болом у души уништавани и бацани у провалије.“ У овоме је и последњи војник видео

: Командир додаје да се не зна извор овој вести али је она код Пећи највише потстакла војнике на бекства. Ипак је овај командир успео, како вели, да све своје војнике задржи у чети и преведе.

» Извештај команданта Тимочке дивизије П позива, ОБр. 3239 од 27 новембра.

з Одбрана Београда ОБр. 5305 од 30 новембра.

4 Командант Дринског артилериског пука 1 позива, пуковник" Драгомир Ж. Стојановић старији, вели: „Било је тешких и опасних тренутака приликом уништавања оруђа. Био сам обавештен да се војници готово буне противу наређења да се топови уништавају. Стога сам био принуђен да прикупим пук и да војницима објасним потребу тога. Тада се један од вој-