Шумадиска дивизија I позива : 1915 III
4
Драгутин С. Ђорђевић, потпоручници Милован И. Мојсиловић, Драгомир Васић, Живан Ђукић и резервни потпоручник Леон Х. Лебл. Средњи — Црни Врх утврђивао је капетан [ кл. Тома М. Николић и леви —- Песковиту Пољану мајор Милић И. Симеуновић. Е
Људство десног отсека стигло је у Багрдан 24 октобра у 16 часова а сутрадан, пошто је извршено рекогносцирање, приступило се утврђивању.“ При томе је важило већ издато наређење руковаоца фортификациских радова од 16 октобра, да профил буде „за стојећи став са најнижим грудобраном и добрим маскирањем свију радова... Потребну грађу за склоништа и надстрешнице узимати из најближе шуме и забрана без обзира чији су. Комисиска процена, ако не може одмах да се изврши, може остати за доцније. Склоништа по групама т. ј. покривених заклона треба имати најмање за '/, посаде дотичне групе. Препреке треба неизоставно изградити испред сваке групе, по могућству и испред међупростора.
„За само извршење утврђивања руковаоцу се оставља и највише слободе за утврђивање, да буде извршено по најбољем знању и умењу. Радити најенергичније. За рад употребити цео дан, а по потреби радити и ноћу“.
Према томе је 25 октобра и отпочет рад. На саставу Ковиљаче са Гигошем радили су инжињерци четири пасивна заклона, заробљеници на војничкој ивици Ковиљаче само стрељачке заклоне а на Ошљаку су рађени стрељачки заклони за стојећи став са натстрешницама. „Очишћени стари опкопи и продубљени, израђене налактице за стојећи став 300 м., као и пасивни заклони“. За време рада „аероплани су целога дана кружили“, записао је водник 9 чете на Ковиљачи, капетан Илић, „а један је бацио две бомбе на нас“.
Од пола ноћи падала је киша и услед тога сутрадан је рад отпочео тек у 8 часова. На Ковиљачи настављен је рад, а на Ошљаку је „израђено саобраћајница 145 м,. и пасивних заклона 100 м,“. Иначе целога дана је време било „променљиво, праћено са кишом, ветром и облачином“. Војници нису добили хлеб.
'У Ратноме архиву налази се на своме месту само кроки утврђене Песковите Пољане. Међутим, командант Одбране Београда, под ОИБр. 86 од 29 октобра, доставио је команданту Шумадиске дивизије „кроки одбранбеног фронта Црни Врх—Багрдан на искоришћење“, али се није могао пронаћи.
2 26 октобра приступило се утврђивању и Црнога Врха. Резервни поднаредник 4 чете Резервног инжињерског батаљона, Ото Ф. Голднер, у своме личном дневнику забележио је: „25 октобра, око 9.30 часова, стигли смо у Г. Штипље... Сутрадан, у 5 часова, по мраку и грдној магли, кренули смо се и до 8 часова стигли на положај. Ту је предузето копање ровова и заклона. Саг. потпуковником Зечевићем предузео сам трасирање и обележавање... Око 1445 угледасмо на десној обали Мораве непријатељски балон за осматрање а изнад нас веома ниско летело је неколико њихових аероплана. У 9 часова 27 октобра повукли смо се по највећој киши за Јагодину...“
з Податци су из личног дневника командира 2 чете, рез. инжињерског капетана 1 кл. Милана С. Милосављевића.