Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

58

ковча. Ордонанса коњаника (Милосава Лазаревића) послао сам да види где је заштитница 11. пука и он ме јеу 10.15 часова известио да је нашао једну чету у задњем оделењу, а да се командант са осталим повлачи у колони.

„Задњу ивицу Липара држао сам до 10.50 часова иако у том времену нисам имао везе ни лево ни десно иако сам био обухваћен са оба крила, Даље се положај није могао држати ну 10.50 наредио сам повлачење првог степена. За ово време поседана је линија десно од друма Багрдан—Јагодина, испред села Буковча. Положај је био поседнут у 1.445 часова, и то; 1.,3. и 4. чета 4. батаљона и 4. чета 2. батаљона у 1 борбеном реду а 3. чета 3. батаљона у резерви на предњој ивици јагодинског расадника. Лево је посео положај за одбрану заштитнички батаљон 1. пука.

„Око 12 часова предњи непријатељски делови отворили су пешадиску ватру, а непријатељска артилерија отпочела је да гађа десно крило заштитнице 11. пука. Заштитница 11. пука услед овога одмах одступи у нереду, те је дала маха непријатељу да врши снажан притисак и да гони заштитницу 11. пука. Како је моје лево крило понова било обухваћено, то ми се почела 1. чета, која је била на левом крилу, да повлачи и услед овога одмах сам упутио резерву за прихват повлачења на предњу ивицу вароши Јагодине.

„Свијање батаљона у маршеву колону наредио сам у самој вароши код цркве, али кад сам прошао кроз варош видео сам да је заштитнички батаљон 11. пуке одступио растројен, а командант батаљона известио ме да ће посести Ђурђево Брдо. Непријатељ задржан на ивици Јагодине вршио је обухват јачим снагама и лево и десно. Услед овога наредно сам да заштитница поседне положај од Ђурђевог Брда до железничке пруге. Овај положај поседнут је у 13 часова. Пошто је извршено поседање положаја повучене су 3. и 2. чета 4. батаљона у резерву код р. Лугомира. Услед проласка кроз варош батаљон 11. пука био је и сувише растројен, те поседање Ђурђевог Брда није ни могао да изврши, нити је могао да га брани од дрског надирања много надмоћнијег непријатеља. Непријатељ је гађао фронт оба батаљона артилериском ватром из хаубица.

„У 15 часова издао сам заповест за поседање, али ова заповест није ни достављена свима командирима, јер је непријатељ у томе времену већ заузео Ђурђево Брдо и одатле тукао митраљеском ватром дуж целог првог борбеног реда. Десно од пруге коњица је већ одступила а непријатељска коњица већ је била далеко позади нашег борбеног реда. Услед овога, овим дуплим обухватом, мој ! борбени ред отпочео је нагло да се повлачи доста растројен. На Лугомиру оставио сам батаљонску резерву да непријатеља задржава колико може, а ја сам отишао на Гиље, где сам лично обавестио команданта пука иприкупио батаљон“. Командант заштитнице стигао је у пук у 15.380 часова.

Непријатељ је ушао у Јагодину око 15.15 часова и убрзо су избили његови стрељачки стројеви југозападно од пиваре, а потом се видела једна његова колона у јачини око две чете како излази из Јагодине друмом за Ћуприју. У 15.30 „видела се на друму једна јака колона, око једне здружене бригаде, да силази и улази у Јагодину“, и то „потпуно неузнемиравана од стране наше артилерије, јер ни једно оруђе није било пласирано на положају“. Како је командант 2 дивизиона одговорио да батерије нису постављене, јер му је наређено „да чека наређење“, то се командант пука обратио телефоном команданту дивизије са којим је био у вези. После пола часа стигао је командир 3 шумадиске пољске батерије и известио да му је батерија у дољи позади Гиља и да је тек сада добио наређење за дејство. Како су се већ појавили неприја-