Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

59

тељски коњички и пешадиски делови на друму Јагодина—Ћуприја, то су на њих отворили ватру наши митраљези са крајним дометом.

Остављене две чете из заштитнице на Лугомиру, 4 чета 9 и 3 чета 4 батаљона, после пола часа, отпочеле су се повлачити. Непријаљ их је тако енергично гонио да је са њима готово заједно стигао, око 17.830 часова, до железничке стражаре код с. Мијатовца. Одатле је 4 чета 2 батаљона одбачена ка с. Мијатовцу и тек је после пола ноћи стигла у састав свога батаљона. А 3 чета 4 батаљона је успела да се прикупи позади Гиља, код бојне коморе и превијалишта. Док се ова чета код коморе прикупљала и одмарала, изненада се, око 17.30 часова, „повукао у нереду заставни (1.) ескадрон Шумадиског коњичког пука на источну страну Гиља и том приликом викало се да се бежи, што је изазвало неред и панику“ како код коморе и превијалишта, тако и код ове чете.“

Била је ово тамна ноћ са кишом, те је ова брза и изненадна појава непријатеља у толико теже утицала на људство. А ово је све код пука створило веома тешку ситуацију. Зато је командант пука привукао своју резерву, 4 батаљон, и кренуо се са њом ка стрељачким заклонима 2 батаљона, да би задржао људе. У томе покрету рањен је командант 4 батаљона.

На левом крилу, код 3 батаљона, владало је затишје. Али стање на центру, код 4 батаљона 8 пука, било је неповољно. Командант овог батаљона известио је да су на његовом десном крилу, око 18 часова, припуцале неке пушке и да је услед тога „настала забуна код војника и један део почео

' Командант задње трупе заштитнице, капетан ! кл. Драгомир П. Сарић, вели: „Наређено мије да са својом, 4 четом 2 батаљона, и 3 четом 4 батаљона останем код Лугомира, позади Јагодине, с тим да се смем повући тек кад непријатељ пође на јуриш. Моја је чета посела друм, на 700—800 м. позади пиваре; десно, на железничкој прузи развијена је 3 чета 4 батаљона, а вод митраљеза поручника Панића постављен је на самом друму. Десни бок имао је да штити коњички пук. После кратког времена појави се пред нама маса наших избеглица, која се кретала друмом ка Ћуприји. Били смо у недоумици шта да радимо са њом. Одједном та се маса као по команди раздвоји десно и лево, а позади се појави немачки стрељачки строј спреман за јуриш. У то је време непријатељ и са Ђурђевог Брда почео тући врло јаком бочном митраљеском и пешадиском ватром, обасипајући нарочито мост на Лугомиру. Десно, 3 чета успела је некако да се под ватром пребаци преко Лугомира, али сам ја са својом четом услед ове ватре био приморан да се повучем уз реку. Нешто се пребацило преко неког брвна (оборене врбе) а нешто је прегазило и препливало. Потом сам се задржао код железничке стражаре код с. Мијатовца да прикупим чету. ок сам у стражари писао извештај, дотле су већ и непријатељски коњаНици стигли до стражаре. Растерали смо их бомбама, па смо се и ми поВукли, газећи неке баре, и задржали се на западној ивици с. Мијатовца. У сам чету прикупио и под заштитом наше коњице стигао после пола ноћи на Гиље, у састав свога батаљона“. | • Извештај команданта 19 пука ОБр. 2888. — Том приликом су офиЦири, резервни капетан 1 кл. Алекса Н. Томић, санитетска кипетан 1 кл. Др. зорђе С. Сибер, резервни потпоручник Миљко М. Џодић, учинили све да се што пре успостави ред.