Ђаци и социјализам : предавање држано на јавном скупу студената у Берлину 14.(3.) децембра 1897 год. : са додатком О ђачким покретима у Србији

8

у далеко већем етепену него што они прнзнају. Речи графа Каггривија : „Отаорено признајем -да данао нема нпједног законодавног пптања, у коме се. не води рачуна о томе како ћз оно ухицати на социјашу демокрацију“ јаено показују признање, да свако мора водитп рачуна о подптици и социјадаој демокрацајд, Сигурно je већп део Вашах професора тога мишл.ел.а да се не бринзте о политици, а ja оиет сумњам д а то није из политшсе, Другд су опет мшпљења да ј е пO- да ое студенат зашггересује јавтшм поеловпма чпм одрасте и узмогне самоетжшо мислитп. II црoфесор Цпглер у Штутгарту познза етуденте у евојој књпзп „Нематаи студенат на крају ХГХ века“, да nocehviy радничке п народне скуаове, да бп тамо иаучили оно што на универсптету ir icy чули нп впдели. —. јПта je политака? „Утицап.е аа cyinnmy u ф )р,му устацона п уређења, које утичу наЈЗве до последњз..антавидуе и опредељују цео друштвенп а еЕсономзкп жавох свчју п појединаца. “ Тпм je казано да je дужност сваког човека да се брине о јавнпч пословама чам узмогне самоетално маслптп: јер друшгвено стање п друиггвена развптак поједпнаца внпзе завпее од друшгвеног уре-I)ОЦ>а л придика него од његова, знања, његове радчностп п счособноети. Разуме се, лачне врлпне п споеобноети добро еу дошле евакоме којп напретку; али и најбоља воља. п најбоље духовне п иоралне оеобпне не Aiory учанатл нншта, када су прадаке п окотноетп против љах. Међугим од оног тренугка кад стуПIШО у жавог поллгака ушче нз нас, у колако je још напхам рлдчгевлча дооуђзно да нае решструју п нуп то се одржава све до счрта, када нач се указује последња пошта.

Народна школа je један врло езиненган поштачкп инзгпгуг. У љој сз не говора о полашда. Међутич да еве знањз, у коллко се у школп стаче, приарема