Ђаци и социјализам : предавање држано на јавном скупу студената у Берлину 14.(3.) децембра 1897 год. : са додатком О ђачким покретима у Србији

18

Сада, какве je резултате у главном цоказао овај новн пошхс ?

Познато je како се до пре кратког времена у Немачкој држало да пољопрпвреда чвни оенов целог друштвеног живота ида je еве остадо, као: зааат, трговина п обрт само додатак иољопрпвредн, без које не би могли ни једног дана сшстатп. To je важило као каква акспома. Протдв тога ее борпти п то поридата сматралп су за велеиздају, нарочпто онн, којп се шдаваху да у арвом реду заступају аграреке, сељачке ангересе. Сећам се како се огрочна дарма подпгла, кадl je гроф Каариви у Pajscfary при добати о руском трговпнском уговору пзнео како Немачка треба да тежи да иостане великом тр~овачком и шауохријсиом земљом, п да зато тој гранц радиноетп трсба поклопитп веће пажље, па макар п на штету пољоарпвреде. То шазва огроижу впку. Добадивало се да хо није ис-шпа, да се не мож,е доказатп и да je прогшшо тачнс.

Розултатп иоаиса дали еу грофу Капршшју иотпупо право. 1882. године било je иољоарпвредника у Немачкој 1 9,22ö,ü 00 главаагодшго L 895. само 18.500,000 глава, Боој иољопрпвредника емањен je за 3 / 4 мшшопа, п ако je дслокуипа иопулацпја порасла за 7 мплпона. Годпис 1882. област пндустрије и заиата пмала je око 16 малаона, а годпне 1895. око 20|Д дшдпона. Оама индустрија и занат нзноеили су ,1 3 ' 4 мплаона впше од делс по.Ђопривреде. Затпм долази трговпна и саобраћај: годннс 18S2. изноепо je број глава 4 1 ~ годнне 1895. оки G милпона и т. д. Овп бројеви аоказују да с-е лзврпшла иотпуна приврсдна рсволуцпја у животу, у иачпну оистапка, у друштвеапм односшш народа. То тврде факта, то су званичнп бројевп.

Али пам ове цифре показују још нешто друго: број предузаиача, упоређеи с бројем свнх раднпх дица