Ђубре и ђубрење

17

0. B °/о креча и 0. 8 % сумпорне киселине. До 100 килограма тешка свиња, даје за 24 часа 4.0 килограма ђубрета; а кад би се и под свиње бацала довољна простирка, могло би бити по комаду и 5.5 килограма ђубрета, и онда би, према томе, једна свиња давала годишње 2000 килограма свежег, или 1400—1600 килограма зрелог ђубрета. И свињско ђубре погодније је за ђубрење, кад се измеша са осталим стајским ђубретом, или се баци на буњиште.

О УПЛИВУ ПИЋЕ НА КАКВОЋУ ЂУБРЕТА.

Казали смо, да вредност стајског, и у опште животињског ђубрета по каквоћи, зависи од хране, којом се стока, односно животиња, храни. Потребно је, да о томе кажемо коју више; потребно је да то и објаснимо. Храна, коју животиње поједу, искористиће се; 1. на производњу меса, млека, вуне, костију, коже итл. и 2. на дисање и испаравање; а остало од утрошене, поједене хране, што се на наведене циљеве није могло да изупотреби ни искористи, избацују животиње у виду балеге и мокраће. Балега садржи у себи све оно, што је од поједене хране остало несварено и тако кроз стомак и дебело црево избачено, na било да је то на-

0 гуврвту у опште 2