Ђубре и ђубрење

24

О УПЛИВУ СТАРОСТИ СТАЈСКОГ ЂУБРЕТА НА ЊЕГОВУ КАКВОЋУ.

Кад отајско ђубре дуже времена лежи ваздуху изложено, оно постаје по боји ове загаситије, док сасвим не поцрни, а на послетку изгледа масно, што је и дало повода, да наш народ, кад хоће да оцени старо, устојано ђубре, каже „масно“, тј. јако ђубре; „масна", јака земља, ђубревита итп. То преиначавање у боји и маси, последица је лаганог сагоревања, трулења. Услед овог преиначавања, ђубре губи од своје првобитне тежине. Губитком првобитне тежине, губитком својих тврдих, сувих делова, губи ђубре и нешто од свога азота; од прилике 22. 3 до 23 ч °/о. Али овај губитак азота не стоји у правилном односу према целокупним органским деловима (састојцима) ђубрета, јер старошћу ђубрета бива, истина, гомила мања, али у тој мањој гомили сад, има, сразмерно првобитној гомили, више азота. Тако је исто и с минералним састојцима. Азот, и ови минерални састојци, сад су овде у старијем ђубрету концентрисани, уједињени у мањој гомили целокупне масе ђубрета, и према томе је старије ђубре у тој мањој гомили јаче. Иструло, сагорело, дакле старије ђубре, јаче he, па и у сразмерно краћем времену, упливисати на пораст и развијће биљака, него овеже, несагорело. Ово дејство старијег ђубрета много се јаче опажа и с тога, што се наступело већ сагоревање и доцније у земљи наглије продужава, него што је то случај код свежег ђубрета.