Ђубре и ђубрење

25

Кад би ми свеже стајско ђубре (нарочито за пролетње усеве) испред саме сејидбе заорали, ми би тиме учиннли велику погрешку, погрешку, која се у том случају не би дала поправити, јер би нам жетва иопала лоша; то је доказана стварна истина; ту престаје свака двоумица или противно доказивање, а ево зашто. Несагорела, неиструла још слама, која се у ђубрету налази, има у себи неке извесне састојке, којима се исхрањују оне бактерије, које за исхрану своју потребују и троше шалитру. И, докле год те бактерије налазе за себе довољно хране у слами, оне he једнако, оне he непрестано трошити ону шалитру, која се из стајског ђубрета издваја, и тако he за дотични усев остајати у ђубрету све мање шалитре односно азота, и тај he усев услед тога бити слабији; он he гладовати. Тек онда, кад сламасти делови у ђубрету иструну, сагору, престаће и даље множење и развијање оних бактерија, па he услед тога нестати и штетног утицаја на порашћивање и боље, снажније развијање усева. При употреби стајског ђубрета треба тачно одредити циљ: да-ли желимо да поправимо земљу хемујски, тј. да јој дамо хране, или физички, да ју истрошимо, уситнимо; за први циљ употребићемо зрело, сагорело ђубре, а за други ћемо употребити свеже, сламасто. И заоравањем само чисте сламе, можемо тешке смбнице, под извесним приликама, да поправимо и плодност им повећамо, само што се ово оснива на чисто физикалним узроцима, тј. на растресивање, на ситнење земље,