Ђубре и ђубрење

55

хунастог биља итп., употребљавамо понајпре за исхрану стоке, а с оним што претече, или што је укварено, служимо се као помођним средством за ђубрење. Најобичнији начин за ђубрење сламом, тај је, кад при жетви оставимо дужу или краћу стрњику, па ју заоремо; у колико дужу стрњику оставимо, у толико ћемо од овога начина „ђубрења“ боље' постићи циљ, нарочито код тешких збијених глинуша, као што је то већ раније поменуто при употреби сламастог стајског ђубрета. Сува слама наших стрнина, сама по себи, врло је слаб материјал за ђубрење, јер у себи нема више од 0- 25 % до 0. 5 %, азота. Исто то важи и за плеву, са једном само том разликом, што је плева ситнија, па се боље заорава и лакше у земљи труне, сагорева, те на тај начин и пре дејствује. И шушањ од лиснате, као и четине од четинасте горе, где тога у изобиљу има, употребљава се или као простирка, или као сув материјал за ђубрење. Четине су за тај циљ боље од лишћа, али добро сагорео и земљом измешан шушањ, врло је добро средство за ђубрење за сваки усев без разлике. Четине, кад се с маховином помешају, па најпре за простирку употребе, цају одличан материјал за ђубрење. Папрат (бујад) у планинским крајевима, употребљава се понајпре за покривање кућа и стаја (кровињаре), али се употребљава и за простирање под стоку, па онда и за ђубрење. Папрат сама