Ђубре и ђубрење

56

по себи, добар је материјал за ђубрење, јер има у себи приличну количину азота и алкалија. Кад иверје и струготина, нарочито од четинасте горе, добро сагору, дају, исто тако, врло добро ђубре за ђубрење песковите иловаче. Еоров и у опште дивље траве, трска, рогоз, шевар, спта и све остапе биљке које се могу прикупити на њивама и њиховим окрајдима, на ливадама и пашњацима, по шумама и пропланцима, по барама итп., употребљавају се такођер за ђубрење, само треба пазити, да се те бнљке за ђубрење употребе пре, него што им семе оазре, да не би сазрелим семеном коров по њиви размножили и на тај начин више штете нанели. Исто се тако с успехом за ђубрење употребљава и винска комина, dpooicduHa из фабрике шећера, шпирита, скроба итп., па онда и пиварска млбта, која нма у себи 4% азота идо 8' 5 % пепела са калијем и фосфорном киселнном. Као год што се заоравањем стрњпке више или мање повраћају земљи извесне материје, које су јој жетвом дотичног усева одузете, чини се то у већој мери и онда, кад се цела биљка још у зеленом стању, од прилике кад је у цвету, заоре. То се зове „зелено ђубрење“. Услед трулења заораног зеленог усева, земља се и физички поправља. Овим зеленпм ђубрењем ми не дајемо земљи богзна колико хранећих материја, али ипак „боље ишта, него нпшта“, кад