Ђубре и ђубрење

57

другог, бољег, снажнијег ђубрета немамо на расположењу. За тај циљ треба изабрати оне биљке, које имају крупно и дебело лишће, које брзо расте, снажно се развијају и сигурно напредују, и од кога се семе, сразмерно, најјевтиније добити може, као што је на пример хељда, ситна проја, pak, кукуруз, грахорица, вучак итп. Све ове биљке код нас брзо расту и могу се с успехом после прве жетве одмах посејати, па he до јесени толико порасти, да he се моћи заорати. Кад хељда буде у цвету, онда he бити најподесније да се заоре, а остале поменуте биљке онда, кад 15 —25 сантиметара високо порасту. Пре заоравања треба усев најпре покосити, па га онда заорати; покошен усев боље he. се заорати и даље порашћивање спречити. С тога, што заоране и земљом добро претрпане зелене биљке брзо труну, оне брзо и дејствују, али то дејство кратко траје. Некада су пољопривредници били тога мишлења, да је ђубрење у зепено заораним поменутим биљкама било важно само за пеоковите земље; али се доцније, после учињених опита доказало, да се зелено ђубрење може с успехом употребити и код других земаља, изузимајући тешке глинуше; ту не подноси. Зелено ђубрење може с успехом да се употреби: при гајењу шећерне репе, у случају кад недостаје стајско ђубре, кад су њиве од домаз' лука удаљене што је код нас редак случај нтп.