Ђубре и ђубрење

58

Зелено ђубрење може се с успехом употребити само онде, где напред наведене биљке могу брзо и за кратко време толико порастети, да заоране могу дати довољан материјал за ђубрење, па зато у сушним годинама не може зелено ђубрење дати новољног резултата. Биљке, које се за зелено ђубрење сеју и земљу обогаћавају азотом, јесу; вучак, серадела, црвена детелина, пољски грашак, впка, боб идр., па било то да се сеју посебно или у смеси, то је све једно. За пескуше најподесније су: вучак, серадела и жута детелина, а за боље земље и остале поменуте биљке; за тешке глинуше пак и влажније земље, пољски грашак, боб и впка. За зелено ђубрење можемо поменуте биљке сејати; илп као главни усев, тј. усев који ћемо с пролећа посејати и с јесени га заорати, а то ћемо учинити само у случају, кад је земља одвише слаба, па ју треба у неколико подхраннти, или кад јој не би могли дати стајскога ђубрета; или ћемо неку од поменутих биљака посејатн у смеси с главним усевом, као на пример с ражн или овсем, па кад се главни усев скине, онда се онај други, споредни, остави да порастн и с јесени заоре. Са пшенидом или јечмом не може се ништа у смеси сејати, јер би то било штетно за те усеве. Или се, на послетку, може посејати после покошеног јечма или друге раније стрнине, па пред јесен заорати. Што се ови, за зелено ђубрење употребљенн усеви посеју гушће, тим је боље, бољеће нађубрити.