Јадранска стража

dtjelove tcreta more ponijeló sobom, odgosotan prevađač, koji mu je pomogao sastavljati prijavu. Ali sud je ostao pri tome, da ova izjava ne opravdava zapovjednika. Prema Državnom oglasu za plovidbu, članak 11. § 36, (Pomorski godišnjak za 1929 godinu. IH godište, strana VÌI) zabranjeno je kapetanima (zapovjednicima brodova) ikoju roba krcati na palubì broda bez naredbe i privale ircatelja, inaie su odgovornì za svaku stem, koja bi olmi mogia riattali.

BILJEŠKE

Horacije Nelson Glasoviti engleski admiral, rodio se 29 septembre 1758 godine u Burnharm-Thorpe u grofiji Nortfolk, kao sin svećenika. Već u 12 godini bio je od strica uzet na neki bojni brod, pa je ta svoja putovanja i nastavio. Duga putovanja talco su deiovaia na mladu dušu N. da se je vise puta liteo baciti u more, ali jednom oseti da ga otadžbina treba, pa zaključi : »Ja ću biti junak pouzdavajući se u Providnost i nadvaladaću svaku opasnost«. G. 1777 polozi ispit poručnika, a 1779 g. postane kapetan (post captain). Poslije raznih dužih vožnja, oženio se 1787, te se povuèe u privami život, dok ga 1793 god. za rata protiv Francuske ne pozovu u mornaricu. Poslije nego je izgubio oko i desnu ruku ode na oporavak, a nakon oporavka dobi zadatak 1798 g. da sa nekoliko brodova stražari pred lukom Toulon, ali ne mogaše zaprećiti francusku flotu na putu za Egipat. Pošavši za njom, unisti je kod Abukira. Engleska vlada mu zato dado naslov barona od Nila. Na to je bio poslat u Napulj sa zadaćom da tamošnjeg kralja predobije protiv Francuske, što mu je sa lady Hamilton, ženom engleskog posJanika i uspjelo. Zbog nesretnog preokreta u ratu, nasta u Napulju ustanak. Nakon toga preuze zapovjedništvo u Sredozemnom Motu drugi, a Nelson se sa lady Hamiltonovom u novembru 1800 povrati u Englesku. Kratko posie toga je kao viceadmiral komandovao pred Kopenhagenom i utišao ustanak. God. 1802 povuče se u Morton u grofoviju Surrey i lady Hamilton, čiji je muž bio umro. Kad su ncprijateljstva opet počela, tnorade Nelson preuzeti zapovedništvo flote u Sredozemnom Mo-

ru i dode sa 27 bojnih brodova meseca oktobra 1805 kod Trafalgar.!. Tu je izvojštio glasovitu pobedu, ali i poginuo. Njegovo mrtvo telo hi preneto u London. K. /11. Cmaibynoeuh Роаио ce 13 марта 18-13 гол. y породици, која je руској флоти давала официре, a н>егов отаи óno je поморски официр, ад.мирал кога су морнари рали љеговс строгости прозвали адмирал арестант. Свога оца СтањуковиН јс описао y приповецп »Грозни адмирал«. Као мали лечак бпо je дат y Поморски кадетски корпус. Свој живот y корпусу описао je С. y npimoeeiui »Мали поморци«, али ou ce ннје задржао дуго y флоти, јер га je привлачила литература, па замоли ona да му допустн ла остави флоту ла ce посвети литератури. Али- страшнн отац желео je ла син пролужи његову и лсдовску тралииију, да нме Стаљуковнћа остане и даље y руској флоти. Због тога наста свађа између опа и сина, који ce запрети да lie направити скапдал, ако му отац не уважи жељу. Ha то пис.мо отац одговори only: »Нежели.м срамоту и иасупрот ветру не могу да пловим«. После тога ce оладе аш литерарноме раду, сарађивајуКи y разним часописима. Писао je postane, приповетке. Његов postait »Први Kopautt« преведен je it y iiac. Али најбољс су sty ствари »Поморске приче«, y који.ма je искрено и с љубављу описао тешки nostopcKit живот, којн je on лобро позпавао. Најбоље су sty прнче »Грозии адмирал«, »Путница«, »У бурп«, »Њања«, »Морски вук« итд. Јсдну од н>их доносимо.

VESLA Č KI SPORT

Evropski veslaćki šarnpionati u jugoslatiji 1932 sDesetoga deccmbra prošle godine bili su primljeni u pretsjedništvu vlade pretsjednik i potpretsjednik Jugoslovenskog veslackog saveza gg. Stalio dr. Ivo i Kilar Riko po pitanju priredbe Evropskog veslačkog šampionata u našoj državi. Oni su podnijeli iscrpan referat o svima dosadašnjim pripremama i akcijama J.V.S., da bi ovi šampionati u našoj državi bili na dostojnoj visini te da ne bi zao-

stali za uspješnim sampionatima bratske nani Čehoslovačke t Poljske. Nadamo se da će J.V.S. u svome radu naići na potpunu potporu i razumijevanje svih veslačkih klubova i njihovih veslača u Jugoslaviji, koje ce u izvodenju ovoga velikog i teškog zadatka uspjeti da u sto kraće vrijemc sve okupi na radu, da bi mogao dostojno otkupiti vitešku obavezu t zadaću, koju je na sebe primio od F.I.S.A. Isto tako se nadamo da te naš sportski veslački svijet, imajući neprestano u vidu viteško natjecanje u ovom plemenitom sportu sa oko dvadeset međunarodnih saveza veslačkih klubova sa oba kontinenta, znati duboko da shvati svoju dužnost i tako se pripreraiti za ove šampionate; da će poput naših pomoraca i ont u veslanju osvjetlati svojoj zemlji lice, dižući prt svakoj utakmici visoko našu jugoslovensku zastavu. Znamo sa koliko se poteškoća ima da bori J. V. S. da savlada mnoge pripremne radove, osobito finansijske prirode, i da sve to sam i uz najbolju volju i požrtvovnost neée mpét savladati bez potpore državnih i samoupravnih vlasti. BaS stoga se nadamo da će J. V. S. naići na svakom koraku bilo kod vlasti bilo kod sportskih krugova na svoje saradnike i pomagače, a u svojim klubovima privržene propagatore ovog plemenitog sporta, jer jedino saradnjom svih moguée je da pokažcmo svoju organizacijsku sposobnost, pomorsku svijest i stručnu veslačku spremu, pak time i mnoge druge vrline, koje odltkuju nas narod. Možemo očekivati da će se i najmladi nas veslački klub prigodom šampionata istaknuti u svakom pogledu i izaći iz viteškog poprišta pobjednik, jer te od svoga Saveza dobiti određenu zadaću, koju ce morati da izvrši i tako da sebe osposobi za natjecanje. Jadranska straža, koja je od uvijek podupirala veslački sport pokazaée bez sumnje i ovoga puta svoju blagonaklonost ovom sportu darivanjem nagtade, koja te i ovoga pula biti najIjepši potstrek na najplemenitiju i najtežu borbu čamaca za ćasnu pobjedu visoko isticanje naše zastave nad zastavama drugih takmaca. J. V. S. te izaći na šampionate sa takovim podarenim mu nagradama, koje te pretstavljati ne samo veslački sport, nego i našu narodnu dušu, koja je zadojena svini Ijepotama našeg mora i naših voda. B.

КЊИЖЕВНОСТ

ANTOLOGIA JUGOSLOVENSTVA

Videći u jugoslovenstvu najopasnijeg protivnika i najozbiljniju preprcku svojih težnja, jednakom žestinom pokušavali su i pokušavaju da ga obore vanjski kao i unutrašnji neprijatelji našeg naroda. Kao sto su do zvaničnog proglašenja Jugoslavie, unutrašnji separatiste sve svoje sile ulagali da ocrne jugoslovensku misao, tako isto cine danas vanjski neprijatelji, zato sto taéno vide, da jugoslovenska misao znači konsolidaciju države, a konsolidacija države križa njihove planovc. U toj borbi. sa jedne i sa druge strane, nije doriuse nikad ucinjen ozbiljan naučni pokušaj da se temelji jugoslovenske ideologije obcskrcpe, ali se to činilo i čint se još uvek omalovažavanjem i paušalnim tvrdnjama, da je jugoslovenska nacija kao celina pronalazak od jučer; da je jugoslovenska misao plašt za prikrivanje posve drugih težnji, te da citava stvar nenia ni u duši ni istoriji narodnoj nikakovih osnova. Upućcni znaju doduše, da su najbolji umovi medu Srbima, Hrvatima i Slovencima stremili k jugoslovenstvu, da njihova delà, kao i mnogobrojni dokumenti iz naše istorije svedoče o tome, ali širim krugovima taj opsežni i rasejani materijal nije mogao da bude poznat, a naročito ne mlađim naraštajima. Profesor beogradskog univerziteta. naš uvaženi istoricar i poznati propagator jugoslovenske misli, dr. Viktor Novak, izvršio je u tom pravcu posao neprocenjive važnosti i sabrao u knjigu najvažnije dokumente, svedočanstva i izjave za jugoslovensku misao, poćcvši od najstarijih vremena do danas, iz sva tri plemena našeg naroda, iz svih naših krajeva i od ljudi svih javnih poziva, počevši od naših vladara, vclmoža i državnika, pa do kulturnih radenika svih struka. Ma da sam ističe, da je mnogo toga morao ispustiti, da mu knjiga ne bude preobilna.

tpak antologija (•»Anlologija jugoslovenske misli i narodnog jcdinstvae, Beograd, 1930) ima 919 strana velikog formata, te svojim materijalom, dokumentovanitn i sistematski sređenim i odlično probranim, pruža najbolju i upravo neoborivu apologiju jugoslovenske misli i ujcdno apoteozu rada i pregalaštva boraca za narodno jedinstvo, éije je dolo danas tako sjajno okrunjeno. Materijal jc razdeljen u sedam otscka: 1 od najstarijih vremena do ilirizma, 2 Ilirskt preporod, 3 Od Štrosmajera do dolaska na prestolje Kralja Petra i pobede srpsko-hrvatske koalieije, 4 Od koalieije do balkanskog rata, 5 Od balkanskog do svetskog rata, 6 Ssetski tat, 7 Posle ujedinjenja. Najstariji dokumenti sežu jos u deba bosanskog kralja Tvrtka, Jurja Šižgorića t t. d., a u cttavoj knjizi sabrano je oko 520 izjava i svedoéanstva. Pored toga, prof. Novak je napisao, kao predgovor knjizi, opsežnu studiju o razvoju jugoslovenske misli, radenu njegovom poznatom spremom i solidnošću, koja <fe svakom čitaocu pružiti übedljiv i preglcdan istorijat težnji za nasim catodnim ujedinjenjem. Ali sto knjizi prof. Novaka dajc naročitu važnost, to je, da joj je pivi predgovor i posvetu napisao sam nas Vladar, Nj. V. Kral/ Aleksandar, i to takav lapidami i tako duboki i uzviseni predgovor, da on sam, u svojoj zbitosti najpregnantnijc izlažc sadržinu, vainosi i duh knjige: nProroci i pretcée Jugoslavi je, njeni rnuéenici i junaci. jesu velila slavi! i živa moralna snaga velike jugoslovenske misli. Kroz njih je nacionalna idcja slobode, ljubavi i jedinstva postala stvarnost, a ugledanjem na njih ona će biti slavna buduinost.e. Jadranska straža, koja je sav svoj rad uvek bazirala na jugoslovenskoj misli, i koja je uvek naglašavala da najbolja garaneija za odbranu Jadrana lezi u potpunom narodnom jedinstvu, pozdravlja knjigu prof. Novaka, kao vclik prilog za izgradnju naše narodne budućnosti i preporuČa je svojem članstvu kao katikizam nacionalne misli N. B.