Јадранска стража
УГОВОРИ O МЕЂУНАРОДНОЈ ПОМОРСКОЈ ПОЛИТИЦИ 1930 г.
пољу међународне поморске политике и y настојању да ce фиксира однос снага појединих поморских сила, донела нам je 1930 r. два важна догађаја. Први je био Лондонскн уго-
вор од 22 априла 1930 г. изме!)у великих сила, које су 1922 г. склопиле уговор y Вашингтоиу, такозвани »Big jive«, пет великих. Овај je уговор, као и Вашингтонски од еминентне важности за даљи развитак великих флота.
Други догађај je пројект к.онвенције за огранпчење наоружања y своји.м поморским одредбама. Тај je пројект примљен почетком децембра 1930 г. као база за рад опште конференције која ce има) одржавати између новембра 1931 и пролеИа 1932 r. Лондонски уговор: Вашингтонски уговор од 6 фебруара 1922 године, који je y целини лојално извршен од свих потписника, енглеске империје, Сједиљених Држава, Јапана, Француске и Италије, ограничио je y главном само димензије и укупну тонажу бојних бродова, такозваних »Capital-ships«, дакле великих оклопљача са најтежим наоружањем. Од осталих категорија бродова постављене су границе само за носаче авиона, док je за крстарице и уопште за лаке јединице прописано само да не могу имати више од 10.000 тона ни веће топове од 203 мм калибра, пошто би ce иначе морале сматрати као бојни бродови. Ова je одредба водила до извесног натецања великих сила y градњи крстарица и проузроковала je још и чудну појаву да су све ове силе градиле 6aiu такве крстарице које су тачно биле на дозвољеној граници. HacTojaiba да ce до!)е до неког араижмана y крстарипама li другим категоријама бродова разбила су ce код разних преговора и конференција на непопустљивости Америке и Енглеске, пошто Америка није хтела да заостане y јачини крстарица, док јс Енглеска тражила да има највећи број љих због заштите својих поморских комуникација. Јак ривалитет између Францускс и Италије y Средоземном Мору и тражење Италије да y свему буде тако јака као и Француска, отежава са друге стране уопште сваки аранжман и та
чињеница упливисала je знатно и на сам Лондонски уговор и остала je непромењена и после истог. За највеће три силе, Америку, Енглеску и Јапан, нађена je 1929 г. од стране Hoovcra и Macdonalda компромисна формула која je водила до Лондонске конференције и до уговора од 22 априла 1930 г. Овај je уговор израђен y три дела, од којих први опште природе и важи за свих 5 велнкнх снла, други део прописује ограиичеља тонаже за до сада нелимитиране категорије; овај део не важи ни за Италију ни за Француску. Трећи део прописује да ce и подморнице y борби против поморске трговине морају држати истих правила као и остали ратни бродови, H он претставља обнову нератификоване Rootove конвенције из 1922 г. y блажој форми. Првн део Лондонске конвеш/нје од 1930 године, који важи за 5 великих сила прописује y главно.м следеће: Велике силе nelle до 1936 г. градити нове »Capital-ships«, бојне бродове (оклопљаче) и ако би на то по Вашингтонском уговору имале право. Француска и Италија могу искористити по 70.000 т за градљу нових бојних бродова, на што су већ и до сада имале право. У року од 12 до 30 месеци демолираће Енглеска 5, Америка 3 и Јапан једну оклопњачу, али од ових може свака сила да задржи по једну оклопњачу као школску јединицу после умањења љене борбене снаге. Сви остали бојни бродови којп постоје унутар граница уговора од 1922 г. могу остати y служби до 1936, чим ce продужује живот бојним бродовима великих сила. За носаче авиона прописују ce измене мањег значаја према одредбама из 1922 г., a за све категорије ратних бродова предвиђају ce исте норме за одређивање типног деплас.мана, као по уговору од 1922 r. за бојнс бродове. За подморнице одређује ce да не могу бити веће од 2000 т h да не смеју имати веће топове од 130 мм. Свака од сила потписница може ипак задржати или join набавити по 3 подморницс од 2800 т са топовима од 155 мм, a за Француску може остати y служби већ саграђена подморница од 2880 т са топовима од 203 мм (ту ce ради о сада изграђеној новој подморници »Surcouf«) . Типови бродова од Maibe убојне вредности, све ратне површинске јединице испод 600 т, помоћни бродови разних категорија, ако љихово наоружаље не прекорачује извесне границе, не бројс као ратне
GOD. IX. Br. 2 lADR.ANSKA STR.AZA FEBRUAR 1931
29