Јаков Игњатовић : књижевна студија

> ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

брог дела интелигенције и највећег броја ђака који са свих страна тамо долазе. Ту је и Матица Српска која почиње развијати живљу делатност. Текелианум, као кошница нека, пуни се ђацима српским. Богате трговачке куће српске широм су отворене списатељима; Сима Милутиновић, Милован Видаковић, Курелац, Пачић скупљају око себе младе духове. Миловук, трговац на Ружичној Пијаци, продаје ретке српске књиге, слике владара. и јунака, Цара Душана, Кнеза Лазара, Милоша Обилића, Реље Крилатице. У кући проте Витковића, чувеног богослова у то доба и брата мађарског песника Михаила Витковића, скупља се виша класа српска. Друго средиште то је кафана „код Јозефа“, у Раценгасе, где ђаци, око Видаковића, воде омирске борбе око дебелог и танког јера, јери и јоте. Постоје две странке: мањина, са Курелцем, која која је за Вукову реформу, и већина, са Милованом Видаковићем, која Вука назива Вуком Бранковићем и тврди да га плаћа Метерних да би „пошокчио“ или бар поунијатио православне Србе. Идеје правописне реформе сматране су тако за опасне и „пагубне,“ да је млад човек „јотиста“ жртвовао своју кариеру, излажући сувише гласно своје дроке и превратне мисли. Јован Суботић прича) једну занимљиву анегдоту, из које се лепо даје видети колико су страсти биле заоштрене. Вук је у посети код Јована Берића, у Будиму, пи. једнога дана нађоше се домаћин, гост и стари трговац пештански Лазаревић. Лазаревић није познавао Вука, и Берић, да се нашали, запита га: „А шта би ви урадили Вуку за његово ј; Лазаре-

па

1) Живот Д-ра Јована Суботиће, П, стр. 48 и 155. ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ а о