Јаков Игњатовић : књижевна студија

920 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

"пође у свет, не јавивши се ни једном речју кући. Шта је за то време радио; У својим мемоарима он се на тим тренуцима нерадо задржавао. По извесним знацима даје се мислити да је те године провео као и његов Бранко Орлић у Милану Наранџићу. Као и Бранко, он је ступио у хусаре, и једва се одатле избавио; као п Бранко, полагао је он испите на разним мађарским академијама по унутрашњости и дошао до дипломе у Кечкемету, и. то још у хусарској униформи, и то не само своје испите, но, и под туђим именом, за своје пријатеље. Такви испити били су обично праћени пијанкама. и оргијама, и Јаков Игњатовић водио је уто доба онај исти беспутав и буран ђачки живот, као п Гавра Свилокосић у његову роману Трпен Спасен, и Милан и Бранко у Милану Наранџићу. Пошто је положио испите које закон тражи, даље није хтео ићи. уМене ти докторати, прича он сам, нису ни најмање одушевљавали, држао сам их као неке прапорце застарелих универзитетских установа, као петрефакте, као мамутове кости«.

Као евршеки правник уђе ради веџбања у писарницу у то доба чувеног адвоката пештанског Флорента, који је по матери био Србин, и ту проведе неколико месеца, међу десатак младих јурата и практиканата, радећи послове за које није марио, | по десет и дванаест часова дневно. Када му се тај аутоматски живот досадио, он — опет као Бранко — остави канцеларијско робовање и реши се да положи адвокатски испит, и затим ступи у службу будимскога магистрата, у којој су се толики Игњатовића били одликовали. Срећним случајем положи испшт, који се онда под сабљом полагао,