Јаков Игњатовић : књижевна студија

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 97

у Пешту, а Игњатовић остане у Карловцима. Због једног говора који је држао против Аустрије а за Мађаре, буде затворен, и, чим улучи прилику и слободу, он пребегне у Србију.

Почетком 1849 Београд је био пун мађарских, пољских и румунских емиграната. Ту се налази Братиану, доцнији министар румунски, омален, црн, кудрав, жив, интелигентан, отмен, богат, који се био склонио после окупације Влашке. Један од највиђенијих људи емиграције у Београду јесте један велики племић пољски, који такође носи туђе име Леноар (Цепојг), некадашњи шеф штаба у пољском устанку, храбар војник, вешт политичар, учен човек, који се на доколици бави изучавањем санскритског језика. На крају мађарског покрета, долази и гроф Јулије Андраши, са циљем да задобије српску владу за мађарску ствар, која је на издисају. После битке на. Вилагошу, када се мађарска војска распрштала, један одред њен прелази преко Србије за Турску, као п талијанска легија. са грофом Монтијем и Пољаци са. грофом Замојским. Постоји причање да је Стеван Книћанин превео жену Кошутову преко Србије, и сам је допратио до Алексинца, ондашње границе. |

У Београду су тада биле две странке: аустроФилска, у којој су били махом чиновници и профФесори родом из Аустрије: неки се осећају као: Аустријанци, неки се уљуљкују надама да, ће угарски Срби, аустријском помоћу, извојевати за, себевојводину. Такви су били Др. Јован Стејић, саветник Стефан Марковић и управник београдске гимназије Танасије Николић, који је уходио емигранте

5) Бршљан, 1885, бр. 10. Александар Сандић: „Како је Стеван Т. ПВО спасао жену Кошутову“, по причању жабаљског проте Максима апића.