Јаков Игњатовић : књижевна студија

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 2:97

целога живота, и читао и писао само помоћу једнога ока. Колико треба поклањати вере тим његовим причањима% Изгледа, џо усменим саопштењима, да је неко време био у Паризу, лежао подуже у болници од једне нарочите болести, и да "је на болничкој постељи изгубио око, анеу Алжиру, који никада није и видео. По трећем, такође усменом извору, биће да је око изгубио раније као хусар, од коњског удара. Ишао је и на Исток, неколико пута у Цариград. То је све што се зна о његовом животу, који је морао бити буран, за време тих пет година у далекој туђипи, Игњатовић, тако проливен у причању других, безначајних тренутака свога живота, овде даје само оскудне и брзе податке. Заштог То је тешко рећи. Изгледа да је тих пет година испунио животом којега није волео "да се сећа и за који није волео да се зна.

После „шестогодишње одсутности“, како сам вели, он се 1853 врати у Пешту. Раније је био оглашен у Ронле ја -у, за њиме је била расписана потерница, и тек не заузимање „неко велеважне личности“ могао се слободно вратити у домовину. Пешта тада није весело изгледала: „замагљена атмосфера, на руку џелатску мири“, најцрња реакција, бесни, јаван живот угушен, жандарми на све стране, војничке патроле крстаре улицама, победиоци дигли високо главе, цела варош добила немачки тип, Српска црква је оптужена као револуционарна, зато што се у њој пева: „Ненадјетјесја на књази и на сини человјеческија в нихне њест спасенија,|< Насилно германивовање вршило се иу чисто српским местима. У Новом Саду, жандарми затварају орпске жене када на католички правник перу рубље.