Једно намесништво : 1868-1872

10

љност ствари лежи у сагласности између Париза и Беча», т позива га, да размисли, да ли та сагласност не говори за «одлагање акције.“

Тај исти позив упућује гроф Стакелберг кнезу Михаилу и поводом војних приправа Србије. Да се увери о стању и вредности своје војне спреме. Кнез је тражио 1867 од Русије, да му пошље неколико стручних људи, који би оценили војне материјале и личну спрему српске војске. Суд ових стручника није био са свим повољан. Они су нашли, да се војне спреме врше «то некој системи, која је више полагала на: привидност, но на суштину ствари.“ Умножаван је број топова, који би могли произвести неко дејство у арсеналу, али би за рат остали бескорисни, јер нису имали довољно ни муниције, ни коња, ни обучених људи. Руска је влада изјавила, да јој стање наше спреме улева зебњу за успех наших војних мера; она је саветовала српској влади, да усвоји, у својој војној организацији, размере уже, али компактније и" тевнички потпуније. „Не мислите, Господару, писао је 18 дек. 1867 гроф Стакелберг кнезу Михаилу, не мислите, да се тако држи само у Петрограду, јер је такве исте зебње изразио једноме моме пријатељу, у месецу августу, и пуковник Монден, човек, који зна ваш језик, познаје вашу земљу, па је био ожалошћен извештајима које је добијао. Очевидно је, да има неки органски недостатак у вашој административној машини, на који треба међути прст,»

Ове војне приправе у Србији далеко су биле од стања, које представља писац брошуре «два Намесништва», тврдећи, «да је 1968 за рат било спремно све, што се спремити имало,“ Далеко од тога, стање војне спреме у Србији улевало је толике зебње руској влади, да гроф Стакелберг и тим поводом саветује кнезу Михаилу, да одложи акцију п да сачека прилику каквога европског заплета, (18 дек. 1867.)