Једно намесништво : 1868-1872

36

„Никоме од нас неће ни на ум пасти да помисли, да би нам требало узети па пресадити на наше земљиште туђинско установе, које у нашој клими не би могле уродити добрим родом. Ми ћемо задатак свој успешно решити, ако, користећи се искуством напреднијих од нас народа, изведемо из елемената, који у нас већ постоје, установе, које ће садашњем стању нашем одговорити, ако им ударимо печат развитка, који изискују и време и потребе наше. Неће нам много бриге бити, да тражимо, да наш створ одговори овој или оној теорији; још мање ћемо тражити да сазнамо, који ће он назив политичких доктрина заслужити моћи: сва ће наша брига на то управљена бити, да задовољимо наше земаљске потребе, па ако се на томе путу наше дело подудари са установама напредних земаља европских, ми ћемо се зацело само радовати. Паше државне установе развијале су се и до сада органски, ничући из дубине живота нашег. Наша Скупштина Народна, скупљана најпре под ведрим небом, без одређеног изборног и пословног реда, претварала се мало помало у уређену установу најпре само саветујућу, а после и решавајућу у знатнијим питањима, земаљским. И у свима тим облицима, својим она је и у наших старих, и у нас самих, вршила послове земаљске и намиривала наше потребе, и ако се можда не могаше назвати ни камером, ни парламентом у смислу ономе, у коме те установе у западној Европи постоје.“

„И данас, Господо, успех свега нашег рада зависи од тога, хоћемо ли наћи срећног решења за уређење 'законодавне, власти, која је сада усредсређена у Државном Савету, а у неколико задржана и самој Скупштини,“ :

«Ово решење треба да тражимо на своме домаћем земљишту.“

И да није других разлога до ових, које смо сад чули, морао би сваки хладан и објективан посматралац одати правду

а ај

путују