Једно намесништво : 1868-1872

38

рачуна, кад се у периоду од седам година повратио на своју првобитну намеру, да земљу своју уставно преобрази, и то. овај пут, као што видимо, на парламентарној оспови. И Леополд Ранке потврђује, у својој историји, да је кнез Михапло за собом оставио неки нацрт устава. !)

Према овим чисто државничким и партиотским побудама, којима је Кнежевско Намесништво смерало на то, да поститне потпуну унутрашњу независност, да утврди сталност и мир у земљи, како су јадне п сиђушне оне побуде, које Кнежевим Намесницима приписује сићутшни писац брошуре „Два Намесништва.“ Он није могао увидети других побуда код Намесника при овом великом делу државнога преображаја, него у намери, да укину закон по коме изабрано Намесништво није могло више трајати од 3 године, а Кнезу Милану требало их је четири до пунолетства. „А зар је Намеспицима требало преврнути сав државни организам, да себи продуже Намеснички мандат јошт за једну годиву! Зарони неби могли добити већину у Државном Савету, који је онда са крупном имао законодавну власт, па да мгого краћим путем продуже себи мандат још за једну годину; Зар не би могли они добити шест чланова за себе од једанаест, што их је онда имало у Савету '“

Тако је одговорено у једној расправи, која је још пре дваестину година расправљала слична питања. Тамо се још каже, да је Савет био противан у својој души и завођењу новога устава, па кад су од тога противљења одустали сви његови чланови, осим једног јединог; кад су они пристали на нови устав, који их је лишио њихових личних повластица, лишио их права да учествују у законодавној власти, зар би се они противили продужењу мандата намесничког јот за једну годину, од кога се пису имали ничега бојати, а могли

1) Србија и Турска. стр. 508.

Мр Пан наредна