Јован Амос Коменски

10 5 У ЗАВИЧАЈУ

(0 најранијој младости Коменскога имамо врло мало података; ну морамо претпостављати, да му је још у родитељској кући у срце усађена клица наравствености и истините религиозности, која је у његовом потоњем животу онако лепим плодом уродила. 6

Већ у десетој години (1602) остао је без оца и без одређеног занимања, под туторством својих старатеља. који се нису баш много бринули о свом штићенику. Тек у !б6 години видимо га где прелази у латинску школу, али се незна, шта га је управо на овај пут натерало и каква је била та латинска школа. Мора да су врло жалосни били утисци, које је Коменски овде примио, јер он сам ово време сматра за изгубљено. велећи о том ово: «0, кад би се Јупитер смиловао, па ми повратио то изгубљено време!» ')

Он сам признаје, да је његово образовање тада било много занемарено и да је због тога врло много трпео; али да је ова његова несрећа још тада у њему пробудила учешће на спрам „другога >). Ова околност, што је он у латинску школу прешао у добу кад је већ био у стању да самостално суди о недостацима тадање наставе, што су му се на сваком кораку показивали, —- мора да је главни моменат његове биографије, који га је узнео на висину чувеног школског реформатора.

Тек што је Коменски две године (1608—1610 г. провео у латинској школи, реши се да се посвети свештеничком чину у својој општини «братства» ида у исто време своје образовање доврши на коме од бољих завода. Прашки университет био је тада у рукама утраквиста, који су били противници «братства». И ако је «братство» за образовање своје омладине имало по више школа и виших завода (колегија у самој земљи, као н. пр. у Прерави, Фулеску, Шрозницу, и т. д. ипак је тада било доста обично, да кандидати богословља траже да своје образовање усаврше на коме немачком университету, као: у Хајделбергу, Витенбергу, па пи у самом Базелу п др. местима. Тако и Коменски год. 1610 оде најпре у Херборн, у Насавској, а за тим у Хајделберг, да се за целе идуће две године преда научним студијама, особито изучавању богословије. По том се кренуо на пут у северозападне јевропске земље. Врло је могућно. да је већ тада посетио и Енглеску. Год. 1613 налазимо га у Амстердаму, у оној вароши, која му је доцније, као старцу лишеном отаџбине, била уточиште вечитог покоја. Обогаћен

1) ОпфегмећЕзјећге ХП. Сар. 13.

=) Орега 414. ошша [, 449.