Јован Амос Коменски

1625 У ЗАВИЧАЈУ.

После свога двогодишњег рада у овом положају, године 1618. знамените у историји због тога, што тад отпоче тридесето-годишњи рат, — буде он премештен у друго занимање, које му је више годило. Он би позван у Фулнек, у то најстарије гњездо моравског «братства», где је поред проповедничке дуж= ности вршио и надзор над тамошњом братском школом ; те је имао и довољно прилике, да продужи своје дидактичне радове.

Док су се тада све више гомилале олујине тридесето-родишњег рата, провео је Коменски у Фулнеку три најсретније године свога бурног живота. У то време он се и оженио први пут. Године 1621. провали један део шпањолске савезничке војске у Фулнек и спали га до темеља. Коменском ту пропаде све што је имао: и библиотека и сви списи, који су били плод његовог рада из тог времена.

"То беше почетак оним страшним гоњењима свега, што није било католичко, па и почетак гоњења чешког братства и његовог свештенства, док се на послетку та прогонства не свршише исељењем 30.000 породица, међу којима је било 500 племићских.

Ну и та страшна олуја, прогонства, што расу општину чешког братства, не могаше је са свим да уништи. У тренутку највеће беде указа се звезда, која нашем Коменском осветљаваше пут , док га не преведе преко границе отаџбине му. Ова звезда беше већ поменути покровитељ «братства», Карло плем. Керотински.

Он се беше уздржао од учешћа чешког племства у устанку против Фердинанда Ш., због чега је за неко време био пи поштеђен од прогонства, ма да се иначе верно држао своје вероисповести. И тако је он био у стању да браћи своје вероисповести, бар за време, даде уточишта на своја 24 добра, што их је имао у Чешкој и Моравској. Особито спахулук Браниград на реци Орлици, био је права обећана земља за гоњену «браћу». Ту се склони и наш Коменски са још 94 свештеника, изгубивши у тој невољи и жену и двоје деце.

Неодољива жудња којом је увек чезнуо, да својим мислима даде јавног израза и која је као црвена нит проткана кроз цео живот Коменскога. — није га оставила ни у овом времену велике беде. Цео низ списа, који по својој садржини стоје у тесној вези са појединим менама овога тешког времена, најбоље сведочи, како је овај велики дух, уздигнут изнад колебљивости своје судбине, личне и породичне, — имао увек у виду само ошште добро, пи како је оп, будући потпуно свестан свога позива, у свим приликама све своје мисли управљао једино ве-

РУПЕ ем ветра