Јован Амос Коменски

ПАНСОФИЈА > 31

зиља, па била та мишљења истинита или лажна, и да се тим стане на пут падању у пусте сањарије и опасне заблуде —.

У овоме плану истичу се обадва правца, који од почетка до краја владају бурном литерарном радиношћу нашега, Коменског: један је «филолошко-дидантични»>. а други «рвалистимнопансофски.> Његов ђеније, чим је утоку научног му рада имао више прилике, да сам себе упозна и да својој унутрашњости даде што јаснијег израза: тим све више видимо где му први правац малаксава а «Пансофија> се истиче као највиши, — и ако само идеални и недостижни циљ тежња Коменскога.

Као што је особена и нова“) реч, што је за то изабрата. тако су нове и саме ове тежње. О побудама, које су га на то навеле, изражава се Коменски овако:

«Ванредно допадање, којим сам обасут у ствари, — по мом мшшљењу, не баш тако знатној (он овде подразумева своје дидактичне радове) — подстакло ме је на нешто боље п узвише-

није. Ја дакле започнем равмишљати о томе, да ли би се истим допадањем ПИРА ШИУ ло и то кад би се покушало, да се поље стварног образовања обради хармонично са унутрашњошћу човековога духа. И тако се ја реших, да за пу сврху израдим «Двери ствари» == «Двери мудрости, хажо би се младеж, пошто се томоћај «двери језика» налјчи спољалшност ствари описивати==0одмах за тим могла, вежбати, да посматра и унутрашњост ствари, и да нато пази, шта је ствар сама по себи и по својој суштини. Па кад би се оваке студије распрострле па све, што је нужно да се зна и чини, — да се мисли и нада, то сам онда дошао на мисао да би се тад могла с поузданим успехом остварити врло лепа, енциклопедија или Пансофија у маломе (Ршећегтипа аиаедат Епсусјорафа зеп Рапзорћоја).

Године 1635. Коменски је већ био у стању да саопшти синоду «браства», како он пише «Хришћанску Пансофију>, коме се предузећу синод јако обрадова. Његов пријатељ Самуел Хартлиб па Лондона, извештен о том предузећу од стране неких моравских студената, замоли га, да му саопшти нацрт тога будућег дела; што Коменски драговољно и учини. Тако на сву прилику постаде године 1634:) |

ђ) Са свим нова није баш ни ова реп. Ка што се Коменскова «Јапџа» ослаља на спис под истим именом, који је издала ирска колегија у Саламапки, — такоп «Пансофија» надовезује на дело истог имена од ученог лекара и Филолога Петра Лаџренберга из Хамбурга, као што то и сам Коменски изрично тврди у евоме одговору критичарима (рПистаано, оде. 5.) ;

=) Ор. аза. отп. 1, стр. 403, 404.

“) Џошто Коменски у свом критичком одговору («ОИшедано #. 4.) вели, да га је вапредни успех са «Јапџа Шпепагшп» побудио, да напише «Јипма гегштп;»