Јован Амос Коменски

А АГ С ТО ЕОРА А МЕ пре 67.

мислио, говорио и чинио. Од кад је, пре 30 година, била воља Господња да престанем проповедати еванђеље, примио сам се мисије за спас деце, за благо хришћанске младежи. И све што сам ја овим апостолством код разних народа постигао, ја ти ево овим приказујем и нудим ти...»

Коменскога, на име, позва у Амстердам Лоренц Гер, син његова добротвора старог Лудвига Гера који се беше тамо преселио и ту преминуо. Позиву томе Коменски се одазвао. Ну и овде није он престајао да се стара за душевно и телесно благо своје растурене браће. Услед његовог заузимања. би удешено скупљање добровољних прилога, који су обилато долазили нарочито из једноверне Енглеске, од амстердамског сената, од Гера и са других страна. ( обзиром на издате суме као и па број лица, којима је помагано, ови се прилози могу назвати ванредпо великима. Тако је напр. само једном писанијом, коју су на оксфордском и кембричком университету годуне 1657. руководила браћа Хартман и Цирил, — скупљено 2900 Фуната штерлинга.') ПШословима око ове милостиње Коменски је био врло много заузет; имао је недељно да одговори на више од тридесет молаба за милостињу. Да је он при томе на себе са свим заборављао и да од скупљених новаца за себе пије ништа, тражио ни узимао, више је но извесно, јер то потпуно одговара његовој несебичности и његову братољубљу.“)

Ну он ни овде није мировао у својим књижевним радовима, већ их је непрекидно продужавао до конца свог живота. Још једном беше се решио, да се поврати на «царски пут пансоФије», с кога су га прилике по толико пута одвраћале, али је био опет «одвучен у детињске студије латинштине, које му већ беху досадиле.» Позван формалним декретом амстердамског сената, а побуђиван и храбрен од стране својих пријатеља у Немачкој, одлучи се он године 16257. да изда све своје дотадање скупљене спиве у три дела, а у четврти део као додатак, да уђу сви његови чланци, што их је у Амстердаму писао за разне често и апологетичне циљеве. Ово је оно издање, што је у Амстердаму изишло о трошку Гера, и коме је на челу била,

5) Од ове суме употребљено је 1000 Фуната за издавање библије на чешком и на пољском језику; четири петине од остатка подељене су «браћи» изгнатој из Лисе и у опште из Пољске, без обзира на порекло; а последњу петину добили су Чеси, што су живели у изгнанству, на броју њих 300 породица.

5) «(СО овим испросјаченим хлебом ја се никад нисам хтео ранити, и тако ја ии сад не знам, чиме да себб издржавају они, који морају своје стадо да издржавају.) — Писмо М. Гертиху год, 1666. >

- 5%