Јован Цвијић : са резимеом на енглеском и библиографијом радова Јована Цвијића

ношћу прибирао са свих страна материјал за то, још

ги сада, веома драгоцено дело. Најмодернији извор за

теолошка знања, потребна географу, био је Швијићу велики научник и мислилац Едуард Сис. Његова учења нашла су у Швијићу необично вредног ученика. И славни метеоролог и климатолог Јулиус Хан био је Цвијићев учитељ. Многи геолози, који су годинама испитивали Балканско Полуострво, радили су тада на университету и у научним институтима бечким или у разним научним друштвима. Млади Цвијић имао је дивну прилику да се упозна са назорима ових људи, у чијојсе средини кретао.

И тадања историско-географска школа В. Томашека много је допринела познавању старијих времена блискога Истока. Велики круг највећег представника словенске филологије Ватрослава Јагића био је Цвијићу извор дубоког познавања разних јужнословенских проблема. Университетске екскурзије и друге, које је сам предузимао, шириле су његов научни хоризонат.

На поменутој карти Цвијић је унео своје екскурзије од времена после апсолвирања београдске Велике Школе, Ту напрво место долазе карсне области Источне Србије, у које је одлазио из Беча за време распуста. 1890. г. посетио је заједно са геологом Јованом Жујевићем један део Старе Србије, и упознао Шар Планину. Две велике екскурзије извршио је за време својих студија у Бечу по класичним карсним областима: Крањској, Истри, Далмацији, Херцеговини и Црној Гори. Карсне појаве упознао је и на екскурзијама по најкарактеристичнијим кречњачким областима Источних Алпа, а 1892. г. посетио је и моравски карст. |

Марта 1893. г. Цвијић је наименован за редовног професора Велике Школе у Београду. Уводно предавање било му је „Данашње стање географске науке“. Почетком исте године изишла је на немачком његова дисертација и прво велико научно дело „Ра Кагзгрћапотеп“. Њиме је Цвијић дошао у ред веома угледних научних радника у опште.