Јован Цвијић : са резимеом на енглеском и библиографијом радова Јована Цвијића

И после издања свога првога великог рада о карсту, остао је Цвијић још веран тој области Физичке Географије. О томе сведоче и даље његове екскурзије, нарочито по Источној Србији, као и доцније публикације које се односе на карсне појаве у тим крајевима (од 1893. до 1896. г.). У исто време Цвијић организује рад "на прикупљању материјала за антропогеографске студије. Издаје прва упуства за проучавање насеља у Србији и у осталим српским земљама. Да је имао великог смисла за ту нову област географских испитивања показују већ неке његове раније мање публикације, у које је уносио нарочито своја опажања из Источне Србије.

1896. г. Цвијић проширује област својих студија и на Бугарску. Обраћа пажњу на западни Балкан, на даљу околину Софије, а нарочито на планину Рилу, највиши масив на балканском трупу. На тим испитивањима открива и доказује сигурне трагове некадање знатне глацијације на Рили. Тиме иступа као самосталан испитивач и на пољу Глациологије, којој је баш у то доба био потребан снажан имплус.

Октривањем глечерских трагова на Рили знатно је проширен програм Цвијићевог рада и у следећим годинама. Већ при студији карсних појава бавио се Цвијић геолошким проблемима оних области које је испитивао. Његов прикупљени материјал био је од велике вредности за тектонску Геологију. Тектоника оних области, које је Цвијић испитивао, била је у то време врло слабо позната. На својим великим научним путовањима од 1897. до 1898. г., по областима динарске системе у Босни, Херцеговини и Црној Гори, поред испитивања карсних појава, истражује Цвијић и глечерске трагове и обраћа пажњу на облике који су у вези са глацијацијом. Исто тако прикупља податке и грађу за тектонику тих области. Да га и овде занимају проблеми насеља доказују његова упуства за испитивање насеља

1 Види „Антропогеографски проблеми Балканског Полуострва стр. [. „Насеља Српских Земаља“, књ. |: