Јован Цвијић : са резимеом на енглеском и библиографијом радова Јована Цвијића

3

Босне и Херцеговине (1898. г.). Упуства су израђена према тамошњим локалним приликама: садрже у себи

· изразе који су специални за номенклатуру насеља и

економских појава у Босни и Херцеговини.

1898. г. наставља Цвијић своја научна испитивања. Област рада знатно проширује својом великом ескурзијом, коју предузима лађом поред арбанске и грчке обале до Солуна. На томе путу задржава се на многим местима ради испитивања терена и људи. Том приликом врши неколико првих екскурзија по Македонији. У исто.

време приправља план за даља научна испитивања.

Од 1899. па до 1900. год. испитује са својим учеником Петром Јанковићем велика македонска језера. 1901: год. мери дубину Скадарског и Јањинског Језера и студира детаљно историју развића језерских басена. На новим ескурзијама, нарочито по Старој Србији и Македонији, довршује свој прегледни научни рад о планин-. ској тектоници Балканског Полуострва.

Приликом тих великих својих путовања врло дубоко запажа и упознаје културне, економске и духовне особине балканског становништва, које је тако разноврсно. Као резултат тих личних опажања, поткрепљених познавањем научне литературе, објављује 1902. г. „Антропогеографске проблеме Балканског Полуострва“. Тај рад значи епоху за упознавање балканских народа. Уједпо представља и увод у антропогеографске монографије, које се јављају као резултат испитивања насеља српских земаља. 5

У то време Цвијић публикује на немачком и француском читав низ студија о главним правцима својих научних испитивања и о њиховим резултатима. Његов рад наилази на међународно признање са свих страна. Необична открића и дела једног испитивача, који је све-

1 „Насеља Српских- Земаља“, сада „Насеља и порекло становништва“. До сад издато 20 свезака, са много карата, скица и фотографија. Та збирка чини део серије „Српски Етнографски Зборник“, који издаје Српска Краљ. Академија Наука у Београду.