Јован Цвијић : са резимеом на енглеском и библиографијом радова Јована Цвијића

10 -

страно и стручно приправљен за свој велики циљ, савладала су све оне, који су из разних мотива гледали да умање његов значај у једном или другом правцу.

У то време пада и први ближи додир Цвијићев са чешким научним светом. Пре тога појавио се само његов стручан чланак о „Карсту“ у Отовом научном речнику. На предлог професорског савета философског факултета чешкога университета Јован Цвијић требао је да буде наследник Јана Палацког на катедри Географије у Прагу. |

Одвело би нас и сувише далеко, кад би хтели у овом биографском нацрту да детаљно пратимо даљи испитивачки рад Цвијићев по централним деловима Балканског Полуострва, у моравско-вардарској удолини, у областима тадање Краљевине Србије, иу то време још подјармљене Старе Србије и Македоније. И сувише густа мрежа његових путовања врло је изразито и тачно представљена хронолошким редом на поменутој карти.

У тесној вези са интензивним испитивањем Македоније и Старе Србије чини Цвијић ескурзије и у друге 06ласти Полуострва, па и изван њега, Ради тектонских и морфолошких проблема путује по Бугарској. Студије о глацијацији тесалијског и малоазијског Олимпа (у околини Брусе) допуњују слику о плеистоценој глацијацији балканских планина и о узроцима њеним, Пут на Крим ради упознавања тектонике планине Јаиле и тамошњег карста стоји у тесној вези са студијама о тектонским везама балканског планинског система са кримским планинама. Резултате својих испитивања Цвијић контролише многим научним ескурзијама по другим европским планинским системама. Те ескурзије врши у друштву са првим светским тектоничарима са А. Хајмом, М. Лижоном, В. Килијаном, В. Улигом и другим.

Поред многих чувених монографија о тектонским приликама планина Балканскога Полуострва, о леденом добу и његовом утицају на стварање морфолошких 06лика, резултат тих великих екскурзија јесте и монумен-

и

пао