Јован Цвијић : са резимеом на енглеском и библиографијом радова Јована Цвијића

ИЦ

тално дело „Основе за Географију и Геологију Македоније и Старе Србије“. Прве две свеске изашле су

1906. г., а трећа после пет године, 19112

У трећој свесци „Основа“ налазе се резултати нових и многих екскурзија, које представљају поновни велики напредак у систематском познавању Морфолошког развића Балканскога Полуострва.

Испитујући главне тектонске црте балканских планина и њихове односе са суседним планинским системима и бавећи се глацијалним испитивањима, Цвијић је дошао до резултата да данашња пластика Полуострва стоји у најинтимнијој вези са развитком околних мора. На ранијим путовањима био је прикупио много података о развоју језерских басена и котлина, и о развићу долина које спајају ове котлине. Дошао је до уверања, да су од млађег терцијера мора и језера били главни фактори, који су створили основне облике у пластици. Балканскога Полуострва, облике који су се и до данас одржали.

У другој половини прве деценије двадесетога века Цвијић се одаје са њему својственом енергијом на решење геоморфолошких проблема, који објашњавају историју развића Полуострва у најмлађем геолошком добу, почињући са миоценом.

На својој великој екскурзији по јужним Карпатима и њиховој јужној румунској платформи брижљиво испитује Бердапску Клисуру. Том приликом констатује, да је некадање терцијерно море, а затим језеро, које је испуњавало панонски басен, комуницирало са заливом, којим се некадање Црно Море пружало чак до источне стране Ђердапа. Открива читав низ површи и тераса које представљају фазе у сукцесивном повлачењу Понтиског Мора. Површи и терасе констатује на врло великој висини изнад данашњег речног нивоа.

7 Основе за Географију и Геологију Македоније и Старе Србије с проматрањима у јужној Бугарској, Тракији, суседним деловима Мале Азије, у Тесалији и Епиру. Београд. 1906 и 1911. г.