Јован Цвијић : са резимеом на енглеском и библиографијом радова Јована Цвијића

Идућих година у новој серији екскурзија, пропутовао је Србију, Стару Србију и Македонију, и широки појас динарских планина од обале Јадранскога Мора до унутрашњости Хрватске, Далмације, Херцеговине и Црне Горе. Свуда је пратио узајамну везу између површи и речних и језерских седимената. Мерио је површи и одређивао висински положај данашњих или ранијих нивоа околних мора. Као резултат тих испитивања појављује се нова серија великих специалних радова, објављених, сем на српском, делимично и на немачком или француском. У трећем делу „Основа“ саопштен је знатан део ових испитивања, нарочито у колико се односе на области Егејскога Мора.

Први део „Основа за Географију и Геологију Македоније и Старе Србије“ објављен је и на немачком у познатој збирци „Егбапхипозћене 2: Регегтапл 5 МиејЈипбеп“ у Готи. То је дело разнолике и богате садржине. Обухвата знатно већу област но што је назначено у наслову. За највећи део Македоније и Старе Србије садржи детаљно обрађене природне географске целине, што се тиче морфолошког развитка и антропогеографије. Уз то су уметнуте самосталне главе о читавом нису геоморфолошких проблема у Бугарској, Тракији, Босфору, Дарданелима и тесалијском Олимпу. Швијић ту у главном прати развитак мора, језера и долина. Говори и о тектоници и траговима глацијације. У тој књизи налази се читав низ расправа о становништву, нарочито о Словенима. У тим антропогеографским главама Цвијић се показује као уметник у стилу и описивању. За дивљење је његово богаство израза и смисао за описавање детаља, ниансе боја, и за особине природе и човека.

Цвијић је путовао по Македонији и Старој Србији баш у оно време, када су у највећој мери вођене политичке борбе око питања којој народности припада тамошње словенско становништво. Цвијић је у том питању, на основу својих научних података, заузео одређено становиште. Његова проматрања о етнографским прили-