Јован Цвијић : са резимеом на енглеском и библиографијом радова Јована Цвијића

13

кама Македоније унела су много новог и савесно израђеног материјала за етнографију македонских Словена. Због овог његовог убеђења оштро га је напала штампа, која у овом сложеном проблему гледа само политичку страну. Као увек, тако и у овом питању Цвијић задржава своју политичку самосталност научника, који стоји на стварним фактима, о којима се и сам уверио. Није се дао завести моментаним политичким приликама. Нешто доцније енергично је бранио у име науке и са научним документима оправданост тежње Србије за излазом на Јадранско Море, као нужну последицу анексију Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске.

Цвијићева научна путовања по областима, које су до Балканског Рата припадале Турској, спадају у највеличанственија подузећа у историји научних испитивања; велике су тешкоће и опасности којима је био изложен приликом ових путовања. Она су изискивала, поред телесног здравља и изванредне издржљивости, још и стално душевно напрезање. Била је ту потребна савршена хладнокрвност и тактичност у опхођењу са становништвом често необуздане природе, које је према странцима непријатељски расположено, и верски и политички фанатизовано. Много хиљада километара, које је у сталној несугурности прешао на коњу и пешице по врло опасним крајевима, праћен само малом групом, представљају огроман триумф неуморног духа, који је, осим тога, и у најповољнијим приликама био у стању да прикупља и одмах разрађује материјал за читав низ научних грана.

Победа Србије и Црне Горе у балканским ратовима, и ослобођење великог дела Полуострва омогућавају Цвијићу научно испитивање и оних области, у којима су, услед хаоса који је владао у турској империји, била онемогућена дубља научна испитивања. То важи наро-

1 Првобитно издано у часопису „Дело“ за 1906. год., затим допуњено оштампано на француском у „Аппајез де Обостарће“ 1906. год. објављено је и на енглеском и руском.